Промовисано последње дјело Добрице Ћосића: Истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије

Танјуг
Промовисано последње дјело Добрице Ћосића: Истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије

БЕОГРАД - Посљедње дјело Добрице Ћосића "Књига о Титу“, у издању куће "Лагуна", на које се чекало 10 година, промовисано је у књижари Делфи СКЦ у Београду.

О књизи су говорили кћерка великог писца Ана Ћосић Вукић, истовремено приређивач ове књиге, Вељко Лалић, главни и одговорни уредник магазина "Недељник", Марко Крстић, уредник дјела, док је модератор била Тања Вучковић испред “Лагуне”.

Добрица Ћосић је у посљедњој књизи приповиједао о свом односу са Јосипом Брозом Титом, од првог сусрета до прекида односа, након писма о смјени Александра Леке Ранковића.

Ово је такође реконструкција једног времена, распада земље, југословенства, и највише - српског пораза.

Над овим рукописом 18. маја 2014. године преминуо је Добрица Ћосић. 

Кћерка писца је изјавила да су многи знали да је њен отац стварао ову књигу у својој 93, години, и питали су се ком издавачу ће понудити свој рукопис о маршалу Титу.

Са сјетом је Ана Ћосић Вукић говорила о чињеници да дјела њеног оца одавно више нису поновно објављивана, како тврди, из политичких разлога, те да је она као кћерка жељела да се прво опет објаве сви његови романи.

Након тога је план био да свјетлост издаваштва угледа и Ћосићева заиста посљедња књига на којој је радио до пред сам крај живота.

Она је подсјетила да је "Лагуна" посљедњих година ушла у овај велики издавачки изазовни подухват и објавила сљедеће романе: "Далеко је Сунце", "Корени", "Бајка", "Време смрти" I-IV, "Деобе", "Дванаест портрета", "Време власти" I-IV, "Верник" I-II, "Време зла" ("Грешник", "Отпадник"),  "У туђем веку II ".

-Тек након објаве свих тих романа мог оца имало је смисла да се појави и последње дело о Титу. Без свих осталих, то би изгледало тако да се годинама ништа не објављује од стваралаштва Добрице Ћосића и онда се одједном, ето, појави нека његова последња књига. Овако је много природније, и ето објашњење зашто се чекало 10 година да објавимо „Књигу о Титу“ - навела је ћерка.

Она је оцијенила да је судбина српског народа Ћосићу била једна од најважнијих тема у његовим великим и непролазним књижевним дјелима.

Ана Ћосић Вукић је такође подсјетила да је њен отац желио током живота да заврши сва започета дјела.

- Занимала га је друштвена стварност друге половине 20. века. Желео је да коначно заврши сагу о породици Катић и започео је роман „Време власти II“. Ипак, мој отац није био самоуверен, мислио је да нема довољно романескне способности у позним годинама да то уради. Али, на крају га је завршио 2007. године и објавио у „Просвети“ - осврнула се на тај период. На крају, она је додала да је њен отац завршио и књигу мемоара „Пишчеви записи“ и тиме обиљежио шест деценија свог рада-

-Посљедњи књижевни пројекат му је био „У туђем веку II“, који ми се посебно свидео, а завршио је роман пред смрт, где је описана болест моје мајке - рекла је она.

Тако је стигао ред на дефинитивно посљедње дјело "Књига о Титу", о коме је први писао својевремено управо Вељко Лалић, новинар и главни и одговорни уредник "Недељника".

Он је нагласио да је имао интервју са Добрицом Ћосићем за овај магазин недјељу дана пред његову смрт и да га је "тај разговор разбио".

Лалић је напоменуо да од тог интервјуа није могао да се среди, опорави, оставио је изузетно снажан утисак на њега, да је послије само био збуњен и слуђен.

- Књига представља важан историјски документ, историјски извор првог реда. Добрица Ћосић и Тито су овде две важне појаве. Ово дело је могло да се објављује као неки фељтон у наставцима. Тек ће књига имати своју праву важност временом. Толико је врхунски написана, на светском нивоу, да би требало да је изучавају барем 15 института - сматра Лалић, а онда се осврнуо на политичку каријеру књижевника, када је Ћосић био предсједник Југославије.

Први човек "Недељника" је открио да је у овом рукопису јасно да Ћосић увиек прича само истине, као да је пророк који је све унапријед знао шта ће се десити овој земљи и српском народу.

-Заправо, ово је његова прва политичка књига. Ћосић је признао себи да жали што је писац Добрица Ћосић постао политичар Добрица Ћосић. То изгледа никада није прежалио. Мемоари су му отворени до краја, он је прво веома одушевљен Титом, који му је нудио да постане председник СФРЈ, а онда када се разочарао дубоко у њега, радовао се Титовој смрти. Овде је Тито приказан искључиво као политичар, прича само о тим темама, ништа друго. А Добрица Ћосић је тврдио да нема талентованијег политичара код нас од Зорана Ђинђића - закључио је Вељко Лалић.

Како наводи Тања Вучковић из "Лагуне", један од најзначајнијих људи у историји Србије у "Књизи о Титу" васкрсава и оживљава једну епоху коју су, сасвим сигурно, обиљежила два човјека - председник и писац, односно Јосип Броз и Добрица Ћосић.

Вучковић је истакла да је у питању тестаментарна Ћосићева књига, која је важна на толико начина, освјетљава многе ситуације и комуницира на разне значајне теме.

Уредник Марко Крстић је рекао да никад није имао мање интервенција над неким дјелом као око "Књиге о Титу", те да се сусретао више пута са Ћосићем који је рукопис стварао деценијама.

- Све је Добрица Ћосић сам радио, писао, обликовао и добили смо форму књиге коју имамо сада пред нама. Иако је у наслову, овде Тито није главни лик, већ Ћосић, њега пратимо. Он је хтео да Тито исијава из књиге. Нажалост, Ћосић је преминуо стварајући овај рукопис - назначио је Марко Крстић,  писац и управник Етнографског музеја у Београду.

Он је указао да је ова књига посљедњи суд о њиховом односу и посљедња истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије, Тита и Ћосића.

-Ово су „Време смрти“, „Време зла“ и „Време власти“ сабрани на једном месту. Књига није дневник, већ врста документарног романа. Описује се како Добрица Ћосић улази на велику сцену, бори се за своју идеју, а онда пролази као противник те исте идеје коју је толико дуго подржавао. Толике велике романе је стварао свих тих деценија, изузетно ми је драго што је коначно изашло и његово последње такође велики и важно дело - закључио је уредник Марко Крстић.

Стваралаштво Добрице Ћосића је веома заинтересовало глумца и продуцента Горана Шушљика, који је реализовао ТВ серије "Корени" (2018) и "Време зла" (2021), а ускоро се очекује и емитовање серије "Време смрти" из 30 епизода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана