Препоруке за читање током празничних дана: Књига као пријатељ и корисна лекција

Илијана Божић
Препоруке за читање током празничних дана: Књига као пријатељ и корисна лекција

БАЊАЛУКА - Празници су идеално вријеме да се окренемо себи и ономе што волимо. Један од најбољих пријатеља током празничних дана је добра књига, јер она има моћ да нам расвијетли људске односе, покаже праве љубави, пружи корисне савјете, али и утјеху.

Истина је да сваки период нашег живота обиљеже људи који се баш тад појаве, живот их донесе и свако од њих има своју улогу, а свака је за нас корисна лекција. Исто је и са књигама. Ништа није случајно, па тако ни одабир књига за читање. Свака од њих доноси поуку и помаже нам да савладамо личне драме и дилеме.

Будући да долазе празници имаћемо можда нешто више времена да се посветимо читању, па смо замолили библиотекарку Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Александру Глишић да изабере дјела која би била добра да квалитетно попуните вријеме.

Глишићева је за читаоце “Гласа Српске” одабрала пет наслова идеалних за читање ове зиме.

“Код куће: Кратка историја приватног живота”

Александра Глишић је истакла да у малој библиотеци књига које намјеравате да прочитате за вријеме празника свакако би требало да се нађе дјело “Код куће:  Кратка историја приватног живота” Била Брајсона.

- Ово је бајка за одрасле и документарно штиво. Два у једном, без сумње. Бил Брајсон је писац вриједан пажње и никако не бисте смјели да га заобиђете током читалачког стажа, али “Код куће” ми се посебно намеће за читање у празничним данима. Чак и ако не намјеравате да празнике проведете код куће, ова књига је савршен партнер и на путовању. Са собом носи посебан дашак кућне атмосфере, а опет имате утисак да са њом обилазите цијели свијет - објаснила је она.

Испричала је да је писац путовање започео у сопственој кући, старом парохијском дому у Норфоку, идући од собе до собе и размишљајући о томе како су настале ствари у обичном животу.

- Ако вам све ово није довољно као препорука, не заборавите да је критика рекла да је ово “једна од најзабавнијих и најпроницљивијих књига које су икада написане о томе како живимо” - закључила је Глишићева.

“Осам детектива”

За све љубитеље криминалистичких прича Глишићева истиче да је Алекс Павези написао посластицу међу корицама романа “Осам детектива”.

- Мора се признати да нигдје нема тако замршених заплета као у енглеским кримићима, а овај је баш такав, настао на традицији романа Агате Кристи. Прича сеже у прошлост и прати професора математике и аутора криминалистичких прича, који је схватио да све те приче слиједе једноставан скуп правила. А затим је сва та правила докучио. У међувремену је прошло 30 година и професор живи сам на малом медитеранском острву. Његову мирну свакодневицу узбуркаће књижевна уредница која жели да поново објави његове приче - навела је Глишићева.

Како је казала, као читалац имаћете прилику да узмете оловку и папир у руке и да пратите трагове кроз седам прича, али и ништа мање значајне трагове у дијалозима писца и уреднице.

- Уживање за људе који воле да детективске заврзламе прате у књигама, а не на екрану. Ко одлучи да уђе у ову авантуру, неће зажалити. Још ако празници буду снијегом омотани, угођај ће бити потпун - додала је она.

“Ђакузи у лифту”

Ријеч је о књизи Мирјане Ђурђевић, а према ријечима Александре Глишић постоји само једно правило када је ријеч о књигама ове ауторке које гласи: Немојте да их читате ако не смијете да се смијете из здравствених разлога (хируршки захвати, кашаљ и сл.).

- Кад уроните у свијет јунака ове вишеструко награђиване књижевнице припремите се да ћете плакати од смијеха. Али буквално. То истовремено не значи да она пише лагане комедије. Мирјана Ђурђевић се кроз лик прљаве инспекторе Харијете на улицама Београда бори са највећим пошастима модерне Србије. “Ђакузи у лифту” се бави проблемом дивље градње у Београду. Уз такву галерију ликова нема шансе да заспите док је на прочитате - рекла је она.

Додала је да ако вам се свиди овај роман, имате прилику да прочитате још неколико романа о прљавој инспекторки Харијети.

“Адио, каубоју”

- Ако сте довољно храбри да се усред зиме запутите у Далмацију, али и да испитате сопствена осјећања, онда је роман “Адио, каубоју” Оље Савичевић Иванчевић идеална књига за вас. Осим што је својевремено добио награду “Т портала” за најбољи роман на хрватском језику и најбољи роман у преводу на француски језик, ово је и лијек за душу за праве љубитеље књижевности - казала је Глишићева.

Према њеним ријечима помало и југоносталгична, дивна и сурова колико и далматинска стварност, ово није књига коју ћете прочитати и одмах заборавити.

- Ово је књижевност као потврда да границе на Балкану, осим оних административних, не постоје. И да нас географија повезује више од историје. Да није тако, онда се не бисмо одлично разумјели са обе стране Велебита, мада су то, политички гледано, двије државе. Није лако препричати роман који је толико сликовит, да би могао да се претвори у балкански вестерн, али и у филмски мјузикл, са холивудским буџетом - испричала је она и додала да ћете уз овог каубоја да плачете ако нисте стијена на којој се радња одвија.

“Цукер Лаза”

Глишићева је истакла да је “Цукер Лаза” дјело из области публицистике чији је аутор Живојин Петровић и да је посвећено “најшашавијем богаташу Србије свих времена”.

- Баш онако како издавач примјећује, “одувијек је било богаташа оваквих и онаквих, али таквог као што је почетком 20. вијека био јунак ове књиге - Србија тешко да ће икада више имати”. Ријеч је о књизи која открива бројне интересантне детаље из живота овог необичног и данас скоро сасвим заборављеног ексцентрика који је оставио дубок траг у историји свога града, али и земље чија је штампа надугачко и нашироко писала о њему - истакла је она.

Нагласила је да кад се удобно смјестите међу корице ове књиге пожељећете да путовање кроз историју траје што дуже.

- Не би било лоше ни када би то путовање добило своју филмску верзију. Ово је препорука за читање за оне који и током празника воле да истражују - поручила је Глишићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана