Представљена прва монографија о кнезу Михајлу Обреновићу

Говорећи пред бројним званицама и посјетиоцима у испуњеном простору ИМС-а, професорка Филозофског факултета Сузана Рајић је истакла да је кнез Михаило био важна историјска личност и да ће читаоци уживати у 800 страна Леовчеве књиге.

Према њеним ријечима, поред тога што говори о животном путу српског владара, Леовчева књига је и „драгоцена, шаролика и занимљива слика српског друштва 19. века“.

„Михаило је био међу најпоштованијим личностима у ондашњем свету, у Русији, Турском царсвту и Европи. Част, углађеност, држање задате речи, озбиљност у решавању кључних проблема, красили су кнеза Михаила“, навела је Рајић.

Према њеним ријечима, кнез Михаило је био нада обесправљеним хришћанима на Балкану да ће бити ослобођени.

„Учинио је Србију епицентром збивања шездесетих година 19. века. Од тада се у дипломатских крубовима о Србији говори са респектом, али и са бојазни да може узбуркати Балкан и донети промену које велика царства не желе“, навела је Рајић.

Монографија „Кнез Михаило Обреновић 1823–1868“ није панегирик већ научно истражена тема о којој свако може да донесе сопствени закључак, истакла је Рајић.

Директорка издавачке куће Хук Милица Зорић истакла је да је монографија капитално дело од националног значаја, о чему свједочи и Посебно признање за допринос из области науке на недавном Међународном сајму књига у Београду.

Навевши да Леовац на романескни начин износи чињенице из живота кнеза Михаила, Зорић је додала да је читањем његове књиге открила многе ствари које су је фасцинирале, признавши да се на крају и расплакала.

„Потпуно је оживљен лик Михаила Обреновића, осећала сам као да га познајем“, рекла је Зорић.

Леовац је рекао да данас о кнезу Михаилу говоримо кроз споменик на Тргу републике, за који се нажалост каже „споменик код коња“ или о његовој вези са Катарином Константиновић, „која је постала лајтмотив свих писања о њему“.

„Кад читате у штампи или гледате на телевизији можете стећи погрешне утиске. Неке од тих заблуда у погледу кнеза Михаила сам покушао исправити у књизи, на основу чињеница и историјских извора“, истакао је Леовац.

Иако је првобитно планирао да поднаслов књиге буде „Несхваћени владар“, Леовац је од тога одустао јер није желео да одведе читаоце у погрешна тумачења лика и дјела Михаила Обреновића или Србије тог доба, иако је кнез „заиста био несхваћен“.

„Толико се трудио, а мало тога је успео да уради, захваљујући тадашњем друштву, политичкој елити, чак и првим сарадницима“, навео је Леовац.

Према његовим ријечима, кнезу Михаилу није недостајало искуства, али га је највише болјело то каква је била Србија тог времена, јер је схватио колико српском друштву треба да се развије до степена развијених европских народа.

„На томе је радио, али га је прекинуо атентат. Кораци које је учинио утрли су пут ка каснијем националном ослобођењу и стицању независности“, оценио је Леовац, професор на катедри за Историју српског народа у новом веку на Филозофском факултету у Београду.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.