Представљен роман "Све моје сестре" Лауре Барне
ТУЗЛА- Роман "Све моје сестре" књижевнице из Београда Лауре Барне представљен је тузланској публици у просторијама Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета“.
О роману, који представља својеврстан споменик Растку Петровићу, разговарале су ауторка и промотер романа Мирјана Лазаревић, саопштено је из СПКД "Просвјета" Тузла.
У саопштењу се подсјећа да је Растко Петровић био међу писцима који су се огласили непосредно послије Првог свјетског рата и који су основали језгро српских модерниста.
"Роман одмотава својеврсну духовну и естетску биографију пјесника, сликара и дипломате Растка Петровића који по аутентичности доживљаја и израза, али и по драматичној биографији, представља јединствену и недовољно расвијетљену појаву у српској књижевности и култури", наводе из СПКД "Просвјета".
У роману је суптилно приказана мрежа породичних односа, а у првом плану је Растков однос са најстаријом сестром, сликарком Надеждом Петровић, однос двоје умјетника, у којем смрт не представља крај већ трансформацију.
"Пратећи Растков пут, осликан је и културни амбијент у периоду између два свјетска рата када су умјетници, згрожени ужасима за које је људски род способан, посегнули за надреалним и апстрактним, симболичким и митским, као једино могућим начином да се отвори нова стварност", додаје се у саопштењу.
С обзиром на то да је Растко Петровић био велики заљубљеник у џез, можда први од српских интелектуалаца, музичка подлога ове презентације били су звуци џеза.
Гост је био београдски музички алхемичар Раде Булатовић Чеја, а представљен је његов албум објављен поводом 40 година ауторовог професионалног музичког ангажовања у џез и поп музици.
Ово је друго гостовање књижевнице Лауре Барне у Тузли. У новембру је представљен документарни филм "Исидора" као и роман "Моја последња главобоља", романсирана биографија Исидоре Секулић.
Лаура Барна је приповједач, прозни писац, романсијер и есејиста. Рођена је 1964. године у Јазову у Банату, а школовала се у Херцег Новом, Сплиту и Београду /Филозофски факултет, Одсјек историје умјетности.
Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје умјетности у домаћој и иностраној књижевној периодици, а пише и рецензије и предговоре /више од 300 публикованих радова/.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
