“Писма из Норвешке” Исидоре Секулић објављена прије 110 година

Дјело је објављено 1914. године и у први мах није привукло пажњу. Друго издање се појављује тек 37 година касније. “Писма из Норвешке” су писана као плод импресија и размишљања Исидоре Секулић током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913. године.

Исидора Секулић је била посебна личност у српској књижевности, образована, талентована и начитана. Појавила се на књижевној сцени када је имала 30 година и већ је била права списатељица. Тадашња књижевна јавност и критика нису били наклоњени њој, а она је због тога преживјела многе недаће. Ипак, будући да су је занимале све сфере умјетности и живота када је путовала она није путовала као обичан туриста. Њу је занимала историја земље у коју одлази, интересовали су је обичаји, језик, умјетност, навике и стил живота људи који тамо живе. Све то она је упознала у Норвешкој и то је приказала у својим “Путописима из Норвешке”. Представила је ту земљу и људе поредећи их с нама. Видимо да природа није била наклоњена овом народу, видимо како је сјевер хладан и пуст, пун стијена и камења, али она дочарава како су ти људи учинили све да неукротиву природу прилагоде себи. С друге стране, имамо југ којем је природа даровала све, а људи нису били кадри да то искористе ни да схвате вриједност климе и природе коју су добили за разлику од људи са сјевера.

Како је наведено у критици “Писама из Норвешке” изразито звучним језиком пластичне љепоте описани су предјели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи. Путопис карактерише поетски тон и меланхолично расположење, помијешано са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини дијелови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману. Ова књига представља виртуозни опис надалеко познате мистичне норвешке природе и суровог живота тадашњих Норвежана.

Како је наведено у предговору, који је писао Јован Делић, “Писма из Норвешке” су дошла без најаве и без ранијег објављивања било којег одломка или дијела. Издавач је био С. Б. Цвијановић, а Делић пише како је једна непозната почетница банула у српску књижевност са двјема књигама, у недоба, на крају балканских и уочи Првог свјетског рата, што се одразило на пријем њених књига. Како он наводи, дјело није могло ни да има свој прави ни нормалан књижевни живот, јер дошао је Велики рат.

Сурови норвешки пејзаж нашао је у Исидори Секулић изванредног сликара. “Писма из Норвешке” и данас су и те­ како актуелна, јер нас уче важним лекцијама.

О књижевници

Исидора Секулић поред тога што је живјела у годинама бурних историјских дешавања, није била прихваћена ни од тадашње књижевне критике која није била спремна да прихвати књижевност жене која је кроз живот ишла сама са идејама будућег времена. Стекла је широко образовање, била је полиглота, интересовала се за друге културе, те је много путовала. Њена најпознатија дјела су “Сапутници”, “Кроника паланачког гробља”, те бројни есеји и критике с темама из енглеске, француске и нордијских књижевности скупљени у књигама “Аналитички тренуци” и “Теме”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.