Објављен роман “Задушнице” писца Дејана Огњановића: Мрачни свијет хумора и гротеске

Бранислав Предојевић
Објављен роман “Задушнице” писца Дејана Огњановића: Мрачни свијет хумора и гротеске

НИШ - Чувени писац, публициста и доктор за хорор, Дејан Огњановић објавио је ново романескно остварење писано у жанру хорора под називом “Задушнице”.

Радња романа смјештена је у блиску будућност Србије у којој, током јесењих задушница, из гробова почињу да устају мртви. Мртви устају из мртвачница, са столова за обдукцију, из сандука, усред сахрана. Лелек за мртвима претвара се у лелек од мртвих. Почиње хаос, али хаос је у Србији природно стање. Радња романа дешава се у Нишу и Нишкој Бањи и оближњем селу Вргудинац, а главни ликови се крећу у широком распону од бескућника и криминогених пропалитета до доктора наука, са обичним свијетом између. Иако су читаоци његових претходних романа “Наживо”, “Заводник” и “Проклетије” навикли на редове текста испуњене мучним, бруталним сценама насиља и језом, нови Огњановићев роман садржи снажне примјесе црног хумора и гротеске, елементе којима аутор покушава да превазиђе или онеобичи сву постојећу апсурдност и надреалност живота у Србији.

- “Задушнице” садрже, за мој досадашњи опус, најизразитије примесе хумора, али да нагласим то је веома црн, често и морбидан хумор. Упркос снажним гротескним моментима, у извесном смислу је ово мој најцрњи роман, јер описује Србију као земљу мртвих, земљу у којој је живот (скоро) немогућ. Укратко, ако ту има неког хумора он је понајвише у духу Томаса Бернхарда и Вилијама Бароуза, само са мало више згражавајућих призора - навео је Огњановић.

Иако оживјели мртваци представљају један од централних мотива романа, аутор наглашава да у питању није класичан роман о зомбијима, у западњачком смислу тог жанровског појма.

- Живи мртваци у мом роману уопште нису зомбији на какве сте навикли у страним филмовима. Њихово понашање, њихово место у заплету, шта они раде и шта се с њима ради... мислим да је прилично свеже и ретко виђено. Наравно, једна доза ослањања на традицију неизбежна је, а по мом схватању хорора и пожељна! Али ако понегде посегнем за цитатом или алузијом, то је увек промишљено, са смислом, ради неког ефекта и учинка, неке поенте; то никада није пресликано, преписано, него је увек реимагинирано и снажно обојено мојим ауторским печатом, мојим назорима и приступом - каже писац.

Роман “Задушнице” објављен је као самостално ауторско издање. Садржи 320 страна, тврдог је повеза, а поред прозног текста, доноси прилог “Весели домаћи хорор” из пера писца и публицисте Илије Бакића, текст “Одјавна реч аутора” о настанку и инспирацији за роман, као и списак претплатника.

Аутор

Дејан Огњановић (1973) је писац, уредник, филмски и књижевни критичар, преводилац, есејиста. Током каријере објавио је студије: “Фаустовски екран” (2006), “У брдима, хорори” (2007), “Студија страве” (2008), “Поетика хорора” (2014), “Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу” (2017) и “Култ Гула” (2019). Аутор је романа “Наживо” (2003), “Заводник” (2014), “Проклетије” (2021) и “Задушнице” (2023) као и збирке прича “Дивља капела” (2022). Приредио је антологију прича Х. Ф. Лавкрафта “Некрономикон” и уредник је едиције “Поетика страве” у “Орфелину”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана