Нови наслови премијерно у издавачкој кући Геопоетика

Танјуг
Foto: Фејсбук

БЕОГРАД- Пет нових књига управо је објављено у издавачкој кући Геопоетика - "Бајковита чудовишта" Алберта Мангела, "The Gorgons" Мире Оташевић (превод на енглески језик), "Југословени" Бориса Миљковића, "Пелерина: авети аватара" Радивоја Шајтинца и "Хостел Калифорнија" Звонка Газиводе, јавили су из тог издаваштва.

Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи са ауторовим илустрацијама чине окосницу "Бајковитих чудовишта", гдје је Мангел ексклузивно, за српско издање, придодао лик Краљевића Марка.

У преводу са енглеског Владимира Копицла, у књизи су и многи јунаци бајки и свјетске литературе - Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из Хаклбери Фина, Дон Жуан, Фиби из романа "Ловац у житу", Успавана лепотица, библијски Јов, Робинсон Крусо, Јеврејин луталица, Квазимодо, Карађоз, Сатана, Хамлетова мајка, Франкенштајново чудовиште, Фауст.

"Забавно, разуздано путовање кроз Свет чуда једног од наших најнезаситијих и највећих читалаца", записала је популарна списатејица Маргарет Атвуд (Слушкињина прича) на Твитеру.

Превод Никола Бургунда на енглески језик романа "Горгони" (2017) Мире Оташевић такође је нови подухват "Геопоетике", која има своју едицију превода домаћих писаца на енглески.

Ауторка је увелико одомаћена у овој издачкој компанији, јер је објавила управо за њих претходне романе - Магамал (1994), Ничеова сестра (1999), Бекет и јастог (2005), Змајеви од папира (2008) и Зоја (2012).

У "Горгонима" преплићу се и сударају биографије писаца, глумаца, музичара, сликара, мушкараца, жена, љубавника, полицајаца, војника, џелата, жртава и убица, преживјелих и мртвих.

Брехт, Бојс, Ђанго, други знани и незнани, стварни и нестварни, различитог поријекла и језика, распети у времену са свјетским ратовима, разорним и "хладним".

Драматург по вокацији, Оташевић је поставила просторне границе у којима се крећу, губе и нестају њени јунаци, широко, од Берлина, Москве, Загреба, преко Копенхагена, Барселоне, Мадрида, Париза, до градова смрти на европском истоку.

Редитељ, писац, сценариста, свестрани умјетник Борис Миљковић доноси нови роман "Југословени", о коме главни уредник и оснивач Геопоетике - Владислав Бајац истиче да је ово заправо 16-милиметарска трака која се отргла у формат књиге: добра стара трака, добра нова књга.

Радња је фокусирана на очеве у нестајању и дјецу у одрастању кроз пубертет, радне акције, рокенрол, колектив.

Монтажа литерарних слика као да су целулоидно дорађена сјећања, преко сценарија, у - роман.

Друга актуелност умјетника Миљковића је нови документарни филм "Повратак кући - Марина Абрамовић и њена деца" чија ће премијера бити у оквиру онлине биоскопа Мој ОФФ 5. децембра.

Тај филм прати посљедње одредиште ретроспективне изложбе "Чистач" у Музеју саврмене умјетности у Београду и уједно приказује различите фазе, животне и умјетничке изазове контроверзне умјетнице перформанса.

Књижевник Радивој Шајтинац представља се новим дјелом "Пелерина: авети аватара", након већ објављених наслова у овом издаваштву - "Жртве бидермајера (2000), "Сибилски гласови" (2001), и "Водено дете" (2004).

Како привид баналног, свакодневног, испунити новим, слојевитијим значењима - себи, изнова, неуморно, поставља питање пјесник, драматург, прозаиста, преводилац, есејиста Радивој Шајтинац, наводи у предговору Милан Ристовић.

Посљедње дјело од нових наслова Геопоетике је "Хостел Калифорнија" Звонке Газиводе, која се враћа у ову издавачку кућу 16 година након књиге прича "Делфини на хелијуму" (2004).

Како анализира Бајац, у свом првом роману ауторка се игра са насловом романа према чувеној пјесми, и тако је дјело заправо прозна верзија хита "Хотел Калифорнија" из 1977. године рок групе Еаглес.

Хостел у односу на хотел има изразитију привременост и мању приватност, али зато већу интимност, он је линија између сна и ноћне море, записано је у биљешкама Бајца, који додаје да су сви Газиводини свијетови исписани језичким поигравањем, у експерименту са мјером и ужитком трагања, отуд у њима традиционално и модерно - заједно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана