Књижевница Александра Мариловић о роману Комплекс госпође Бовари: Солидарност је ријеч коју и писци морају да науче

За "Глас Српске" говорила је о овом дјелу, инспирацији, писању, односу друштва према умјетницима.

- Положај писаца је онакав какав им читалачка публика изабере. Нисам од оних који сију песимизам и не сматрам да су писци људи трећег реда. А они који сматрају да су даровити дужни су да се старају о своме дару. Можда бисмо сагорјели као Семела пред Зевсом од толике љепоте да нам све иде тако олако. Овдје је једина формула личити сам на себе и вјеровати, дубоко вјеровати. Солидарност је ријеч коју и ми писци морамо научити. Сви морамо да запамтимо ту ријеч - рекла је Мариловићева. 

За свој роман који ће ускоро бити промовисан у Бањалуци каже да је заправо подршка човјеку.

- Зачет је из моје "љутње" према писцима који "бјеже" од својих грешних јунакиња,  постао је заправо лични простор за упознавање људи и помогао ми да умањим своје предрасуде и боље схватим појединца. Подједнако ми је важна и мушка и женска читалачка публика и зато желим да станем потпуно непристрасна пред свим тим очима које ме дочекују на путу - истиче књижевница.

Присјећа се да је као студент српског језика и књижевности помало идеалистички сматрала да одговоре на своја питања може пронаћи у књигама, посебно у друштвеним романима.

- Када сам прочитала Гистава Флобера и питала се како ће ријешити моралну дилему своје јунакиње (сада већ наше заједничке) - а он је изабрао њену смрт, чинило ми се да је кукавички побјегао. Касније сам жудно трагала за његовим одговором на моју радозналост. Писац је открио да заправо не жели да поучава, нити даје рјешења својим дјелима већ само жели да прикаже оно што је видио - прича Мариловићева.

Није још сигурна како ће читаоци прихватити њен роман.

- Знам само да никада не смијем дозволити да изгубим вјеру у љековитост своје професије. А знате како је наш Васко Попа говорио: "Писац је лажац и шалац." Отуда, не вјерујте нам превише - упозорава књижевница.

Када је ријеч о наградама, сматра да су корисне, али и да обавезују, захтијевајући да их оправдаш. 

Иако нови роман тек промовише, у њеној књижевној радионици већ настаје још једно дјело.

- Моју нову збирку поезије "Црвене ципеле на киши" можете очекивати већ наредне године. А сада  ћемо пустити госпођу Бовари да шетка и "кибицује" заводљивим оком читаоце - каже књижевница.

У данашњем друштву, примјећује, деградација и нискости се сматрају  успјехом. 

- Људи који се баве књижевношћу склони су да такве ствари и не виде. Ја освајам своју слободу сваки дан и просто пишем. А језик је ваљда тај због којег комуницирамо и то је мој приступ друштву. Овим романом пружам вам руку да се боље упознамо - поручила је Мариловићева.

Авантура

- Када сам схватила да коначно морам упознати прво себе да бих се одважила да схватим појаве које ме окружују, кренула сам у авантуру која се зове писање романа - каже Александра Мариловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.