Жељко и Чеда

Дарко Момић

Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић у говору на сједници Генералне скупштине Уједињених нација изнио је своје личне ставове и без усаглашеног става оптужио сусједне земље да дестабилизују БиХ с циљем остваривања њихових политичких интереса.

Oвај нови скандал у режији омиљеног бошњачког Хрвата изненадио је само оне који су одлучили да забораве да је Жељко Комшић у Предсједништву БиХ сједио од 2006. до 2014. године. Свих његових гафова, дипломатских скандала и озбиљних проблема које је изазивао вјероватно се не сјећа ни бивши српски члан Предсједништва Небојша Радмановић, који је био те несреће да с Комшићем проведе или народским језиком речено девера пуних осам година.

Али неких најблиставијих тренутака носиоца златног љиљана тзв. Армије БиХ, за кога ће вам сви у западној Херцеговини рећи да у себи има само хрватски метак и ништа више, присјетиће се још неко. Рецимо онога када је заједно са својим тадашњих страначким шефом и министром спољних послова БиХ Златком Лагумџијом неовлашћено дао инструкцију амбасадору БиХ при УН да гласа за резолуцију у Сирији, чиме је недвосмислено потврдио тезу емеритуса Ненада Кецмановића да је БиХ “Немогућа држава”.

А присјетићете се свакако и низа пријетњи страним амбасадорима, па и шефовима држава које је Комшић упућивао. На примјер, када је себи узео за право да тадашњем руском амбасадору у БиХ, а данас у Србији, Александру Боцан-Харченку држи придике и спочитава му да се превише дружи са тада тек изабраним предсједником Српске Милорадом Додиком. Оно што је тада насмијало до суза била је Комшићева порука руском амбасадору да је прешао “границу дипломатског понашања”.

Ако су то неки и заборавили, сигурно нису пријетње упућене бившем предсједнику српске Владе Војиславу Коштуници, коме је поручио да ће добити по носу или оне бившем предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу коме је “одбрусио”да руке држи даље од БиХ. А када су пријетње већ прешле преко Саве, зашто да не иду и преко Дрине, па је у исто вријеме тадашњем предсједнику Србије Борису Тадићу рекао да се “бави својим проблемима и то у Србији без Косова какву је он признаје”.

Послије низа таквих и сличних гафова, зашто било ко да се секира или брине због онога што је прије пар дана рекао у Њујорку, јер из дана у дан постаје све јасније да његове ријечи имају такву политичку снагу да их више нико не узима заозбиљно. А и како би иако за озбиљно узимао ријечи некога ко је за савјетника узео Чеду Јовановића, коме је за посљедњих 15 година највећи политички домет гостовање у емисији са Милорадом Додиком.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана