Заштитимо домаћа богатства

Анита Јанковић-Речевић

Бављење маркетингом народу Балкана не иде баш од руке. Бар када је у питању она позитивна реклама. (Негативну смо одавно апсолвирали.)

То је видљиво на примјеру домаћих производа који квалитетом парирају свјетским брендовима. Здрава храна произведена на плодним равницама Српске наш је адут, и иако се о томе пише и говори већ годинама, мало је производа које смо успјели промовисати Европи и свијету.

Романијски кајмак и херцеговачки мед су једина наша два брендирана производа, иако би се у њиховом друштву могло наћи бар још десетак који по свом квалитету и препознатљивости заслужују ту ознаку.

Домаћа шљивовица, херцеговачка вина, сир трапист, рогатички кромпир, ракија од дрењина... само су нека од домаћих богатстава која морају бити заштићена. То су производи који су безброј пута очарали непца и освојили срца туриста који посјете наше крајеве, а, нажалост, у региону и свијету о њима се зна мало или готово ништа.

Разлог за то лежи у чињеници да мајстори тих делиција нису довољно едуковани о значају брендирања, али и у томе што на тржишту најчешће наступају сами умјесто удружени. Изостаје и подршка стручњака, који би их подучили о значају маркетинга како би оснажили већ стечени углед својих производа код потрошача.

Такву помоћ добили су произвођачи кромпира из Рогатице, који ће кроз петогодишњи бизнис план настојати да њихов надалеко познат производ добије ознаку географског поријекла. Уколико успију у својим намјерама, оствариће вишеструку корист јер су производи заштићени ознаком географског поријекла конкурентнији и препознатљивији на тржишту, а по правилу су и скупљи за најмање 20 одсто. Та ознака је веома значајна и са аспекта потрошача, с обзиром на то да се спречава могућност преваре о поријеклу производа. Такође, директна веза производа са одређеним географским подручјем даје додатну вриједност том подручју, па би тако Рогатица могла постати надалеко препознатљива управо по кромпиру.

Стопама Рогатичана требало би да крену и други произвођачи из Српске, чији су производи одавно познати по свом изузетном квалитету, а у борби за заштиту домаћих производа, који представљају национално богатство, треба да им помогну и сами потрошачи, купујући искључиво оне намирнице које имају ознаку “маде ин БиХ”. Позитивне резултате у промоцији наше хране дало би и бар дјелимично спуштање рампе за регионалне и европске брендове који доминирају на полицама наших трговачких ланаца.

Само удруженим снагама можемо помоћи нашим сељацима да њихови производи доспију на потрошачке столове, али и да зараде коју марку више и докопају се свјетског тржишног колача.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана