Суноврат правосуђа
Хапшење предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца и некадашњег шефа Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ (ОБА) Османа Мехмедагића Осмице ставља под сумњу легалност пресуда поменуте правосудне установе и све истраге у које су они умијешани и представља један вид “суноврата правосуђа”.
Информација да су челни људи Суда БиХ и ОБА умијешани у криминал поставља озбиљна питања о исправности пресуда донесених током њиховог мандата. Ово изазива забринутост за интегритет правосудног система и поставља морална и етичка питања која се тичу основних принципа правде и правичности. Исту ту забринутост дијели и Влада Републике Српске, која сматра да је потребно Парламенту БиХ упутити иницијативу да буду укинуте пресуде Суда БиХ, док су на челу те установе и ОБА били Дебевец и Мехмедагић.
Сумња да је поменути двојац учествовао у неовлашћеном прислушкивању судија и тужилаца свакако даје за право да се запитамо у коју сврху је то рађено и какве све пресуде су “наштимане” мимо доказа, права и правде. Ухапшени предсједник суда сигурно је био једна од кључних фигура у бројним значајним судским одлукама током свог мандата, што свакако указује на то да је врло могуће да је без доказа издејствовао неке пресуде на штету српског народа, али и појединаца који му се нису свиђали. Поред тога хапшење шефа обавјештајне агенције додатно компромитује досадашње истраге и борбу против криминала и корупције.
Хапшење Дебевца и Мехмедагића за предсједавајућег парламентарне комисије за надзор над радом ОБА Илију Цвитановића је “суноврат правосуђа”. Такав закључак свакако је на мјесту, јер сада се свакако може поставити питање колико су Суд БиХ и ОБА били независни у свом раду и ефикасни у обављању послова, с обзиром на улогу ухапшених.
Оваква ситуација ствара неповјерење јавности према правосудним органима и обавјештајним службама. Иако је најављена иницијатива за поништавање одређених пресуда, поновно многи правници изражавају скепсу у вези са изазовима који стоје пред таквом причом.
Изазов лежи у томе што свака пресуда донесена у суду представља резултат заједничког рада више људи, судија, тужилаца те стога оспоравање индивидуалних одлука може изгледати као покушај нарушавања интегритета цијелог правосудног система. Међутим, ово није само правно, већ и питање моралне одговорности према грађанима и отвара дубоке филозофске и практичне дилеме. Да ли би морална обавеза према грађанима требало да превлада правне препреке? Да ли би, у ситуацији хапшења високих функционера, требало да тражимо рјешења која истовремено штите правосудни систем и осигуравају правичност за све грађане?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
