Суд и БиХ

Ведрана Кулага

Уставни суд БиХ поново је избио у први план након што је утврдио да дио Закона о пољопривредном земљишту РС није у складу са Уставом БиХ, те да Република Српска нема право да одлучује о судбини те имовине.

Том одлуком поново су узбуркани односи у БиХ јер док једни славе тај став судија у Сарајеву, други поново упиру прстом у ту одлуку, наглашавају да је њоме само продужен низ политичких, а не правних одлука које су изашле из те правосудне институције.

БиХ је по много чему специфична земља и то се показало, и још показује на бројним примјерима готово свакодневно. Земља под капом странаца који и толико година након Дејтона још мјеркају сваки потез, а неке и сами кроје.

Очит примјер је Уставни суд БиХ, гдје и даље сједе три странца, раме уз раме са домаћим судијама.

Иако је стотину пута покренута прича о реформи Уставног суд БиХ, на шта је БиХ стекла право још прије доста годинама, иницијативе, па и приједлози закона на основу којих бисмо се са странцима заувијек опростили и сва мјеста у том суду додијелили домаћим стручњацима падали су у воду прије него што су и долазили званично на дневни ред.

Бошњачка страна је редовно окретала главу од самог помена да би се тако нешто могло направити, хрватска углавном била сагласна са потребом да промјене мора бити, а српска изнова, у неким тренуцима, покретала причу и најављивала неке промјене до којих још није дошло. Јер за то треба да сви подигну руку, а то је још хиљадама километара далеко у овој и оваквој БиХ, у којој годинама ведре и облаче иста лица.

Уставни суд БиХ је, с друге стране, стални извор подјела у земљи, чији би, да је ријеч о нормалној држави, требало да буде чувар.

То се показало у небројено много случајева, а појединцима је био често и пут да преко њега остваре циљеве које на политичкој сцени не могу, што је веома опасно по ову земљу која још покушава да стане на стабилне темеље, а који јој се стално измичу.

БиХ у многим стварима каска у мјесту. И то нико не може да порекне. Томе су у великој мјери допринијеле и неке судске одлуке, посебно Уставног суда БиХ које су причу о економији и напретку, случајно или намјерно, гурнуле у други план, те отвориле расправе о томе ко на шта има право. БиХ или је то надлежност Српске.

Бројне одлуке још нису спроведене у дјело. Има их и на адресама Републике Српске и ФБиХ, али се о овим о Српској увелико прича, а ћути о немару који у вези са тим задацима влада у другом дијелу БиХ.

Захтјева за оцјену уставности неких аката је било и биће. Свако има право да посегне за тим, али кључ је у рукама судија, који би требало да одлучују по слову права и закона, а не по сили нечијих интереса.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана