У Солуну, гдје се данас налази његово светитељско тијело, догађала су се, и догађају, безбројна чуда. Свети Димитрије тамо дочекује све који му са вјером прилазе и траже помоћ
СВЕТОМ литургијом, коју је у Саборном храму Свете тројице служио протојереј Љубомир Милићевић, прослављен је јуче велики православни празник Митровдан.
Свети великомученик Димитрије, којем је овај празник посвећен, уједно је и крсна слава многих православних породица. Вјерници, који су се постом, молитвом и исповиједи припремили, примили су Свето причешће.
Истичући значај овог празника протојереј-ставрофор Веселин Мијатовић је у својој духовној проповиједи послије литургије подсјетио на ријечи прочитане из јеванђеља, а које говоре да ће многи страдати имена Христовог ради, што ће се дешавати због мржње усађене у људска срца.
- Наш велики човјек, књижевник, дипломата и пјесник Јован Дучић говорио је да је мржња негативно осјећање које поносан човјек не би нипошто дозволио да се усели у његову душу, радије би носио врећу ђубра на својим леђима. A Његош је казивао да је "завист, злоћа адско наслијеђе, то чо'ека испод скота ставља" - истакао је прота Веселин.
Он је додао да је Христос предвидио, као што пише у Светом јеванђељу, како ће људи, не само Његови савременици него и потоње генерације, почети прогонити оне који иду путем спасења, да ће мржња рађати тирјанство, терор и многа друга зла, те да ће доћи људи који ће мрзити Христове сљедбенике сматрајући да на тај начин Богу службу чине.
Напомињући да су највише пострадали хришћани у првим вијековима хришћанства, прота Веселин је нагласио да су међу њима били и светитељи, па и свети Димитрије.
- У Солуну, гдје се данас налази његово светитељско тијело, догађала су се, и догађају, безбројна чуда. Једном приликом кад су хтјели да га премјесте из Солуна у Цариград, зачуо се глас који је рекао да не дирају његове свете мошти. Оставили су га ту да у свом родном Солуну дочекује све који му са вјером прилазе и траже помоћ - истакао је прота Веселин честитајући свима празник, а онима који су на Митровдан свечари, крсну славу.
Слављеници су у цркви освештали славски колач и жито, да би послије богослужења у својим домовима, са укућанима, кумовима и пријатељима наставили славље домаћински, за славском трпезом, како то код Срба увијек бива.
Р. КУЛУНЏИЈA
