Скидање до голе коже

Вељко Зељковић

Сваким даном, у сваком погледу, представници бошњачких партија покушавају обесмислити заједнички живот у БиХ и постојање Српске као легитимне творевине. Иако су Дејтонским мировним споразумом јасно прецизиране надлежности ентитета, из Сарајево то сваким даном покушавају насилнички преко својих инсталираних правосудних полуга промијенити.

 

Чини се да је посљедња одлука Уставног суда БиХ који је утврдио да нису у складу са Уставом БиХ поједине одредбе Закона о шумама РС и то у дијелу у којем се наводи да су шуме власништво Српске, прелила већ одавно напуњену чашу. Поготово јер је исти овај суд крајем 2020. пресудио и да се сво пољопривредно земљиште сматра имовином БиХ, а не ентитета.

Треба подсјетити да су почетком 2020. бошњачке судије, уз помоћ иностраног фактора, прегласале српске колеге, те оцијениле неуставним и више чланова Закона о унутрашњој пловидби Српске. Ако овоме списку придодамо и бошњачке покушаје да се оспори и градња хидроелектране “Бук Бијела” на ријеци Дрини, аеродром у Требињу или рецимо “свесрпско светилиште” у Градини, човјек се запита куда све то води.

Крајњи циљ, што у Сарајеву и не крију, а ни у највећој бошњачкој партији, јесте потпуно, до голе коже, развлашћивање Републике Српске и свођење на празну анемичну љуштуру. Без икаквих ингеренција, имовине и права, утврђених 1995. године у Дејтону.

Вјероватно ће покушати да скину и смоквин лист те почети славодобитно узвикивати: “Цар је го”. Постало је то смарајуће. Да су толику енергију ти исти усмјерили на економски опоравак и оснаживање земље, БиХ би данас била Швајцарска. Просјечна плата минимум 1.000 евра.

Али, лакше им је бавити се мрским комшијама. Што рече једном приликом један од представника овакве политике, ако се Србима не свиђа, из БиХ могу на опанцима понијети само онолико земље колико су и донијели.

Игноришу да су Срби, али и други, на овим просторима одвајкада. Заборављају и на Дејтон. Конститутивност народа. Надлежности ентитета. Та деменција није случајна, јер се Срби и Српска не уклапају у њихов “грађански концепт” БиХ. Због тога им смета и “српски свијет”, синтагма која означава културно уједињење расцјепканог српског народа на Балкану. Рачунају да ће изоловану Српску лакше развластити. Ударају са свих страна и из свих недозвољених оружја не марећи за штету коју могу нанијети. А она би на крају могла водити распаду БиХ.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана