Прикупљање доказа о злочинима над Србима у Херцеговин

Глас Српске 13.10.2007 00:00

Око пет хиљада херцеговачких Срба прошло кроз тортуре хрватских логора... Логор у Љубушком "попуњаван" српским цивилима из Мостара, Чапљине и Стоца, одакле су одвођени на размјену у Хрватску

КРОЗ тортуре и мучења у муслиманским и хрватским логорима у Коњицу, Јабланици, Мостару, Чапљини и Стоцу у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату прошло је око пет хиљада херцеговачких Срба, од којих је убијено више од 150, рекао је за "Глас Српске" члан Предсједништва републичког Савеза логораша Страхиња Живак. Позивајући се на изворе Удружења логораша региона Требиње, Живак каже да је у овом дијелу Федерације БиХ био организован плански систем логора и то у долини Неретве, западној Херцеговини и Далмацији у Хрватској, са циљем етничког чишћења Срба са ових подручја. Подсјећајући да логоре Челебићи и Мусала у Коњицу, гдје су страдала и његова оба сина, којима су руководили Паво Муцић и Aзем Делић, Живак тврди да је чак и Музеј битке на Неретви у Јабланици, који је контролисала војна полиција Четвртог корпуса такозване Aрмије БиХ, под командом генерала Рамиза Дрековића, био такође логор за Србе. Он је подсјетио на мостарске логоре - Ћеловину у Шантићевој улици, управника Пера Николића, затим логор у Војној амбуланти који су контролисале паравојне снаге ХОС-а Доброслава Параге, а у иживљавању над српским дјевојкама и женама у овом логору истицао се Иван Зеленика. Трећи логор за Србе био је Хелиодром Родоч који су заједно контролисале снаге ХВО-а и такозване Aрмије БиХ, чији је управник такође био Перо Николић. Сакупљајући податке за књигу страдалих херцеговачких Срба у протеклом рату, али и грађу за своју десету књигу докумената и свједочења, Страхиња Живак је навео да су на подручју Чапљине у "пуном погону" били логори Дретељ и Грабовина, гдје су жене мучене и силоване, а потом пребациване у Војну амбуланту Мостар. Као најодговорније за ове злочине наводи предсједника Кризног штаба у Чапљини Пера Марковића и посланика у Скупштини БиХ Ивана Бендера из Неума. О планском геноциду над Србима у Херцеговини свједочи и увезаност са сусједном Хрватском, па је логор у Љубушком попуњаван Србима - цивилима из Мостара, Чапљине и Стоца, одакле су одвођени на размјену у Хрватску, у Паково код Дрниша и размјењивани за војнике Хрватске. Након неуспјелих размјена, заробљенике су враћали у Лору код Сплита, злогласни логор, који је основала Влада Хрватске, а командант логора био је Мато Лаушић, генерал хрватске полиције - наставља са својим сазнањима члан Предсједништва Савеза логораша Српске и савјетник Центра за истраживање ратних злочина из Београда. Према његовим ријечима, за логоре за Србе у Херцеговини систематски и организационо били су увезани: ХОС, ХВО, Територијална одбрана - такозвана Aрмија БиХ и хрватска полиција. М. БЕШТИЋ Мучитељи - У организовању и контролисању логора за Србе у Херцеговини, али и у злостављању и мучењу посебно су се истицали: Паво Муцић, Aзем Делић, Перо Марковић, посланик Иван Бендер, генерал Мато Лаушић и други - рекао је Живак. Он је подсјетио да су против ових лица поднесене кривичне пријаве за ратне злочине над српским цивилима у девет логора од Коњица до Љубушког. Пушићеве подвале Српски цивили из Мостара и Чапљине, према истом извору, одвођени су у Хрватску у логоре Дуванска станица у Метковићу, Војна касарна у Плочама. О томе како су се хрватске и муслиманске власти служиле подвалама приликом размјена, Страхиња Живак је навео случај Верте Пушића, команданта ХВО-а Мостара 1992. године, када је 18. августа 1992. у мјесту До код Стоца за заробљене хрватске војнике са дубровачког и херцеговачког ратишта, испоручио старије жене, логорашице из Дретеља, а заробљени српски војници враћени су у мостарску "Ћеловину", гдје су остали још два мјесеца. У овој подвали, поред Верта Пушића, учествовали су и Перо Марковић, предсједник Кризног штаба у Чапљини и Перко Николић, управник логора Ћеловина Мостар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.