Раслојавање
Да су неповољне глобалне прилике и инфлација појединима ишле на руку показују прелиминарни резултати пословања домаћих банака и микрокредитних организација, које су лани зарадиле позамашне суме новца.
Банкарски сектор у Републици Српској остварио је прошле године нето добит од 189,1 милион марака, што је за око 50 милиона марака или 35,75 одсто више у односу на 2022. годину.
Добрим пословним резултатима и те како се могу похвалити и микрокредитне организације, јер су лани зарадиле 41,9 милиона марака или 18 милиона више него годину раније.
Такви резултати добрим дијелом посљедица су скока камата и кредитног раста, који је дјелимично узрокован кризом, будући да је дио грађана, које је скок цијена гурнуо у финансијске проблеме, морао посезати за задужењима да би измирио веће трошкове у домаћинству.
Свакако да је раст задужености једним дијелом посљедица бољег стандарда мањег дијела грађана, који су због раста прихода посезали за кредитима којима су финансирали куповину аутомобила, некретнина, новог намјештаја, луксузне робе и слично.
Банке и микрокредитни сектор “уплусали” су се и због раста камата, јер је еурибор крајем прошле године био за око 60 одсто већи у односу на 2022.
Опет се показала тачна она стара пословица: “Док једном не смркне, другоме не сване”. Само што се, нажалост, опет, као по обичају, смркло обичним радницима, који с муком зарађују сваку марку. Њих ништа не може мимоићи. Свака нова животна ситуација, криза или глобална промјена ломи се преко њихових леђа. У виду поскупљења, већих камата, отказа и слично.
Очигледан примјер су радници у Српској, посебно они са најнижим примањима. Таман што су се крајем прошле године понадали да ће им раст минималца колико-толико поправити кућни буџет, трговци, пекари и други привредници сродних дјелатности побринули су се да то благостање не осјете, јер су већ на самом почетку јануара подигли цијене својих производа. Чак знатно прије него што су радници успјели добити увећан минималац.
Међутим, да постоји и друга страна медаље и да није све тако црно свједочи податак да у Српској има радника који мјесечно зарађују готово милион марака, будући да је највећа исплаћена плата лани износила невјероватних 983.026 марака.
Ако се узме у обзир чињеница да је просјечна плата у Српској прошле године износила 1.274 КМ, човјек не може да се не запита какве то вјештине, знања и способности има радник који за мјесец заради милион марака. Да ли је заиста тај стручњак својим радом толико допринио развоју компаније да се исплати вртоглава зарада. Питање је још више на мјесту ако се у обзир узме чињеница да на територији Српске нема великих компанија које послују глобално и чији менаџер би оправдао толику плату.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
