Ниска примања једва подмирују основне потребе четворочлане породице... О вишој цијени хљеба говорило се на "сва звона", а нико не помиње поскупљење млијечних производа, меса, уља...
ЗБОГ велике незапослености, малих плата, посустале привреде
неимаштина пријети све већем броју грађана.
Када су крајем септембра републичка Влада, послодавци и Синдикат потписали одлуку о повећању најниже плате у Републици Српској на 250 марака, социјални партнери су поручили да је њихов главни задатак борба против сиромаштва. Међутим, ниска примања једва могу да подмире основне потребе четворочлане породице.
Просјечна септембарска плата износила је 593 марке, док је, по статистичким подацима, потрошачка корпа са 65 намирница била "тешка" 488,53 марака. Да раст плата не прати трошкове живота најбоље се може видјети у рачуници синдикалне потрошачке корпа која је износила 1.008 марака. Поред прехране, у њу су сврстани и трошкови становања, превоза одијевања и хигијене.
- Према извјештају Свјетске банке, 25 одсто становништва у Републици Српској спада у сиромашне. У Синдикату нисмо задовољни параметрима Свјетске банке која сматра да је граница сиромаштва, уколико у просјечној четворочланој породици годишњи приход по једном члану износи 2.198 марака. Када то распоредимо на мјесечну потрошњу, јасно је да Свјетска банка не ради добро овај посао - истакла је предсједник Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић. Она је запитала да ли се Свјетска банка оваквим начином дефинисања сиромаштва ставила у службу заштитника капитала и страних инвестиција које се улажу у Српску.
Мишићева је подвукла да је отварање нових и плаћених радних мјеста једини ефикасан начин за борбу против сиромаштва, а економски и привредни развој треба да буде главна тема којом ће се убудуће бавити републичка власт.
Она сматра да у циљу побољшања животног стандарда грађана, Завод за статистику и друге надлежне установе морају посебну пажњу посветити анализи такозваних "тихих поскупљења" основних животних намирница. Док се, каже Мишићева, о поскупљењу хљеба говорило на "сва звона", нико се није сјетио да спомене да су драстично поскупјели млијечни производи, месо, уље, као и друге намирнице без којих не може ниједно домаћинство.
Она је оцијенила да је начин израчунавања трошкова живота Завода за статистику одавно превазиђен, али да је у посљедње вријеме примјетно да статистичари уводе модерније методе и да су ова истраживања квалитетнија.
Aли, главни проблем је што више од половине грађана Српске не може да заради плату од које ће моћи пристојно да живи.
У Савезу синдиката сматрају да би у стратегији борбе против сиромаштва било добро да БиХ ратификује Европску социјалну повељу по којој је сваки послодавац обавезан да радницима обезбиједи "пристојан рад". Другим ријечима, да омогући запосленима да од осмочасовног радног времена може да прехрани породицу.
У Министарству рада и борачко-инвалидске заштите подржавају став Савеза синдиката да је отварање нових радних мјеста добар метод у борби против сиромаштва. Начелник ресора за рад и запошљавање у овом министарству Борислав Радић изјавио је нашем листу "да републичка Влада улаже велике напоре у запошљавање младих и образованих кадрова, који могу одговорити захтјевима тржишне привреде".
М. МИЛУНОВИЋ
РAЧУНИЦA
Начин израчунавања Синдикалне потрошачке корпе коју примјењује Савез синдиката ради се по узору на све синдикалне централе у земљама у окружењу. Ова корпа дупло је скупља од статистичке, јер поред прехране обухвата трошкове становања, хигијене, одјеће... У Савезу синдиката наводе да трошкове ове корпе могу платити запослени у финансијском посредовању са платама већим од хиљаду марака, али са њима не могу да изађу на крај радници у индустрији, трговини, угоститељству, просвјети...
