Прекобројни
Друштво у БиХ одавно се може подијелити не на три конститутивна народа у два ентитета, већ на буџетске кориснике и оне који једва крпе крај с крајем. Средине готово да нема. И тако је годинама.
У прилог томе иду и појединачни подаци по ентитетима, па је у Републици Српској сиромашно више од половине локалних заједница, а на листи горућих проблема који оптерећују функционисање општина и градова на првом мјесту је велики број запослених у локалним администрацијама.
Одавно су државне јасле или буџетска мјеста најпримамљивија свима. Одијело, кравата и бар четвороцифрен износ на банковном рачуну тешко да могу да се упореде са неким "обичним" радним мјестом једног занатлије, који у радном одијелу, руку прљавих до лаката ради почесто за минималац.
Неупоредиво је. Не зато што су ови први измислили свијет, знају боље или вриједе више. Најчешће није то у питању.
Част изузецима, али углавном су то они подобни, са чланском картом одређене политичке партије, јер није тајна да како ко дође на мјесто челника неке општине и града, доведе и армију својих.
Радна мјеста се попуњавају подобнима, а када и нема слободно радно мјесто за све, они га измисле. И то је тако деценијама.
Мијењале су се партије, челници, руководства, али је пракса увијек била иста. И сутра ће бити. Без изузетака.
И то је нешто што је код нас, нажалост, постало нормално. Да је оних на државним јаслама превише из године у годину свима је и више него јасно, али нико ништа не предузима по том питању.
А колико је само путева, водовода, вртића или здравствених установа појела прекобројна администрација? Колико се новца могло уложити у инфраструктуру, у унапређење сваке општине и града да се ради за општи, а не лични интерес? Могло је много, али је урађено далеко мање.
Да се само мало више ради домаћински не би чак 55,56 одсто локалних заједница у Српској било у категорији неразвијених и изразито неразвијених. Таква им је судбина јер добар дио локалног буџета одлази на плате чиновницима на измишљеним радним мјестима. Почесто је све то на уштрб квалитета, јер не кажу џаба, много бабица килава дјеца. Иако их сједи безброј у канцеларијама и на којекаквим шалтерима, углавном све за шта им се грађани обрате траје предуго.
Јавна је тајна да прекобројна администрација поједе већину новца у локалној каси и онда није ни чудно што и у 21. вијеку има насеља без водовода, са макадамским путем, без јавне расвјете, а да не говоримо о производним погонима и задругама у које је могао бити уложен тај новац, а није.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
