Потрага за радном снагом
Поједини сектори очигледно никада неће бити у кризи. У корони се предвиђао крах у области грађевинарства јер у то (не)доба људима није било ни на крај памет помисао о куповини некретнине и дизању кредита. Ситуација се окренула и чак иде у корист продавцима станова.
Иако је због те исте короне изазвано повећање цијене квадрата - и потражња је чини се никад већа. Слично је са туризмом и угоститељством.
Неизвјесност под маскама изњедрила је црне прогнозе и пропаст бранше, али смо, по свему судећи, тај период историје дефинитивно оставили иза себе.
Прошла година премашила је рекорд из претпрошле године, а близу 60 одсто ноћења чинили су странци, односно гости који долазе из иностранства или ФБиХ. Тамо гдје цвјета туризам логично је да цвјета и угоститељство. Ко би рек’о ко ли би се над’о?
Због свега наведеног послодавци траже додатну радну снагу, а први у реду потражње су зидари и конобари, бар ако је судити према истраживању тржишта рада. Без обзира на многе проблеме прошла година биљежи бројне позитивне трендове тако да су истраживачи Завода за запошљавање Републике Српске баш ова два занимања прогласили као најтраженија у текућој години.
Истраживање је показало да највеће повећање обима пословања и раст финансијских резултата очекују послодавци у Херцеговини, јер првенствено у Требињу, који је постао популаран град и станове купују људи из цијелог региона па и шире, а неимари раде пуном паром.
На страну оптимизам, али из угла економије која је шупља на све стране, нарочито због збрке када је ријеч о минималцу који је уздрмао пословну заједницу, питање је да ли ми имамо капацитет да запослимо толики број људи, тачније 2.987 нових радника.
Да ли их уопште имамо, такође је легитимно питање - нарочито због сада већ деценијске жалопојке о одливу радно способног становништва ко зна гдје, трбухом за крухом. Да ли је заиста увоз радне снаге рјешење?
Хит снимци са друштвених мрежа гдје Индијци плешу на новогодишњим прославама појединих фирми или све гласнија довикивања на турском језику по градилиштима у Српској - говоре управо и баш то.
Тако ћемо, све док власти не смисле стратегију за повратак наших људи кући, брусити ту за нас потпуно нову стратегију “ми вама наше, ви нама ваше”. Па ко преживи причаће. Из угла економије, наравно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
