Пољопривредници на искушењу
За пољопривреднике из Српске када подвуку црту биће ово једна од најтежих година у посљедње двије деценије. Било је пуно недаћа, пратиле су их елементарне непогоде, а олујно невријеме причинило је штету након које ће се пољопривредници опорављати годинама. Најтеже су прошли они у Лијевче пољу и Посавини гдје су приноси преполовљени. Остали су празних руку и амбара, али и са додатном бригом како доћи до позитивне нуле.
Народна изрека каже: “За просутим млијеком не вриједи плакати” и најбоље одсликава стање у којем се налазе наши ратари. Да плачу не вриједи им, али добар дио њих у дилеми је како напријед и шта засијати у јесењој сјетви која је на прагу. Уз катастрофалне приносе, додатни проблеми су и ниска цијена производа, прекомјеран увоз дискутабилног квалитета, прије свега воћа и поврћа из иностранства па се с правом питају да ли ће и која култура у будућности донијети профит.
Ратари су већ засијали уљану репицу, а у ишчекивању правог тренутка за сјетву пшенице и јечма велико је питање колико њих ће се одлучити да засије поново велике површине културама које су ове године издале. И док под ведрим небом са својих десет прстију, али и савремену механизацију која им колико-толико олакшава посао, покушавају да зараде пристојна примања за себе и породицу, вјерују да се година као што је ова неће више никад поновити. Оно што им је свима заједничко јесте искушење пред којим се налазе, јер свјесни чињенице да производе властиту храну, јер на тај начин воде бригу о томе шта једемо, морају и ризиковати, а посљедњих пола године доказ су да су некада и губици неминовни.
Оно што колико-толико може да спаси један дио ратара јесте кукуруз. У Семберији, највећој житници Српске, почела је берба кукуруза и то је једина пољопривредна култура гдје су приноси бољи него лани. Чињеница је да су комбајни ове године раније на њивама јер су високе температуре изазвале раније зрење кукуруза. За разлику од Семберије у Лијевче пољу није још почела берба кукуруза, гдје ће због невремена принос бити знатно умањен.
Ништа боље нису прошли ни наши пчелари, док ће воћари и повртари покушати што прије да забораве ову годину. Осим јабуке, која је једна од најотпорнијих воћака, мало шта ће воћари ове године и убрати. Додуше, медитеранске културе на крајњем југу наше земље успјеле су, захваљујући повољној клими, да имају солидну сезону па ако већ нема ракије од шљива биће лозе.
Ретроспективно посматрајући, година у којој су само сигурни у минус ратари морају што прије заборавити, морају ићи напријед, прва брига је већ пред њима, а то је шта засијати и колико, јер једну лошу сезону некако ће и преживјети, али би их друга дотукла до краја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
