Подметања
У БиХ чуда никад доста. Обећања олако дата буду још брже прекршена, а тако би се могао дефинисати развој међупартијских односа на заједничком нивоу власти, гдје све и даље иде по принципу - један напријед, два назад.
Када су крајем прошле године нови партнери, односно побједничке групе у Републици Српској и ФБиХ изашли пред бираче, све грађане па и Европу, из свег гласа су поручили како су одлучили да заузму другачији став у односу на раније мандате чији су кључни симболи били блокаде и подметања.
И тако је то функционисало неко вријеме. Не дуже од мјесец, два, али када су на дневни ред дошле управо оне одлуке, за које су претходно рекли да једни другима неће стајати на пут развоја, све се вратило на старе путеве.
Источна и јужна интерконекција, европски задаци и први законски оквир у који би требало ставити спољне послове постали су поново велики залогај јер док једни говоре једно, други упорно иду по свом, а и они трећи гледају “с које је стране ведро” како би извукли максималну корист само за себе.
Такав развој ситуације довео је до тога да једна страна, посљедњу сједницу Савјета министара БиХ назива историјском, а друга, само дан послије, јавља да ништа од онога што је тада усвојено неће проћи у даљој процедури јер све опет мирише на подвале и присвајање онога што им не припада по Уставу.
То нас, ма колико се поједини трудили да то демантују, оставља у познатом лавиринту у којем се, више-мање, вртимо откако је почела да се пише нова историја БиХ.
А шта је с народом? Ништа, и он је махом огуглао на политичке смицалице. Нема времена да се бави истим стварима по милионити пут заредом јер има далеко пречих питања у временима када се све теже спаја крај с крајем, али и за то поједини функционери криве све друге осим себе. Али тако то ваљда иде у њиховом свијету, на шта је и обичан човјек навикао и на шта само и он одмахује руком тиме говорећи све без иједне изговорене ријечи.
У овој земљи, каква она била, има новца, а јавне касе погурала је и инфлација за разлику од новчаника становништва. С друге стране, нема одговорности за лошу политику ни казни за оне који евидентно позиције користе за неке друге, ко зна које личне и више туђе циљеве, а да би подигли стандард оних који су их у великом проценту и довели у енормно плаћене фотеље. Јер како онај ко има пензију 400, 500 марака или минималац од неких 700 КМ може аплаудирати онима који имају и више од 5.000 на мјесечном нивоу, било да је ријеч о директорима или функционерима, док “просипају” страх и блокаде гдје док закораче?
Подметања на политичкој позорници БиХ одавно су прешла познате бројеве, као и различито читање једног јединог Устава БиХ. И све док буде тако неће бити истинског корака напријед. Осим код оних којима је свега преко главе и који ће у некој другој земљи тражити боље сутра, а не тамо гдје им је све што их чини оним што у души јесу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
