Отворене карте

Вељко Зељковић

Доживотни предсједник Црне Горе коначно је отворио све карте.

 

 Иако је све донедавно тврдио и клео се над партијском књижицом да неће бити отимана имовина СПЦ, како је за договор са представницима Митрополије о спорном закону, незамјенљиви лидер ове омалене медитеранске и православне државице све обећано је погазио и окренуо плочу. Заправо, само је открио оно што је читаво вријеме планирао и намјеравао. 

А жеља овог бившег скојевца и заклетог атеисте је од почетка била да од СПЦ у Црној Гори, служећи се државним механизмима које држи под контролом, отме и подржави вриједну црквену имовину.

Отме је, и један њен дио да на коришћење непризнатој “црногорској православној цркви” и рашчињеном Милошу Дедејићу, који не крије да су му ближи Ватикан и Загреб од Цариграда и Београда.   

Говорио је Ђукановић и о некаквом хибридном рату који се води против њега и црногорских власти.

Жалио се и кукао како је Црна Гора угрожена од стране “великосрпске идеологије” и СПЦ као продужене руке те политике. Спомињао је и Русе, унутрашње и спољне непријатеље. Изрежирао је чак и филм “Државни удар”. 

Приказивао се као жртва, држао сталне тензије, долијевао уље на ватру и у том метежу спроводио свој план, а који би му, између осталог, омогућио и да вјечно влада. 

Ако је неко током читавог овог времена водио хибридни рат, онда је то управо Ђукановић. Својим потезима је угрозио Црну Гору и довео је до ивице амбиса. 

Претворио ју је у “ла фамилија” државу, о којој нашироко и све чешће пишу свјетски медији називајући је балканским епицентром нелегалне трговине оружјем и дрогом. 

Оно што треба да забрине јесу посљедњи потези његове партијске врхушке. Почело је хапшењем и процесуирањем “непослушног” свештенства. И професионални војници српске националности су без образложења послати кућама. 

Да ли се то нешто спрема? У јавности су процуриле информације како је Ђукановић прије појаве епидемије планирао да заведе ред и “разбије” протесте. Како су објавили поједини медији, он је у ову причу наводно хтио да увуче италијанску војску, која је нешто слично урадила у Албанији 1997. године.

 

Од Ђукановића се једноставно све може очекивати. Црна Гора је постала велико буре барута.

 

А Ђукановић у руци држи запаљену шибицу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана