На крају недјеље: Превара "no pasaran"

Глас Српске 27.10.2007 00:00

Пише Пантелија МAТAВУЉ

НЕЋЕ проћи превара! Не може бити баш да је сав народ погрешно протумачио Лајчакове мјере да ништа није разумио, те да ништа није на штету грађана Српске. Није ваљда и да наше вође нису ништа разумјеле. Од разних миротвораца кроз историју глава нас је бољела и ране остајале. Не треба вјеровати пуно, а посебно не причи како ми нисмо разумјели. Не! У име демократије и слободе мишљења заузмимо став: нека Лајчак не тумачи ништа него нека повуче своју одлуку. Јер народ неће устукнути ни стати. Као што је давно описано пролазио је овај свијет кроз кланце, па се пењао и опстајао... Те историјске истине важније су од свих команданата... Дипломатама изгледа историја није драго штиво. Нема више ни робова ни окова. Да ли је високи представник међународне заједнице имало отворио очи Европи када је у Бечу на сједници Сталног савјета Организације за европску безбједност рекао у четвртак да политичари у овој земљи немају консензус како треба да буде организована БиХ, "јер сви желе своју државу". "Нико не жели да буде мањина и сви желе да имају своју државу", рекао је он. Лајчак сматра да се Срби и Хрвати плаше доминације Бошњака, док Бошњаци Републику Српску сматрају нелегалном творевином. "У тој ситуацији Срби инсистирају на очувању свог ентитета, док су Хрвати незадовољни постојањем само два ентитета, а Бошњаци желе укидање ентитета", рекао је он. Понедјељак је дан када ће се чути захтјеви грађана на масовним протестима у Републици Српској. Неће то бити вапаји него озбиљна упозорења европским чиновницима који нам покушавају набацити узде. Нека их намећу својима тамо у својим земљама. Од Европе овај народ, на муке навикао, ништа и не тражи. Онај ко не слуша поруке људи нека се смакне и нека нас пропусти на нашем путу... Свој пут сваки народ бира и уз своје жртве наравно. Да видимо шта ће живот рећи ако Мирослав Лајчак "не види ниједан разлог да промијени своје одлуке, јер оне ни у ком случају нису усмјерене против Републике Српске, нити било којег ентитета или народа". Aли овога пута "но пасаран" (неће проћи) одлука ако је другачија и ако крије превару. Чињеница је да је БиХ овим Лајчаковим потезом дошла на велико раскршће, највеће од потписивања Дејтонског споразума. Положај Републике Српске мора народу у њој бити потпуно јасан и прихватљив. Нема накнадних тумачења. Да нам европски ни виши ни нижи службеници не кроје судбину. Искрено речено, плашимо се да нас не преваре. Помирљивост и наивност коштала нас је много кроз вијекове и никада се то неће надокнадити. У правом тренутку стигла је и порука и опомена од руководства Србије да ће Београд као потписник Дејтонског споразума пружити сву могућу подршку Републици Српској. Зашто је то засметало Лајчаку па је одмах на то одговорио. Нема вјештачког повезивања, како то он каже, између Дејтонског споразума и Космета. Није у питању повезивање докумената него Срба, српских интереса и интереса свих грађана који живе у Србији и Српској. Ниједном Словаку никада неће бити забрањено да помогне другом Словаку макар гдје он био. A што се региона тиче, ваљда свако већ зна да су Дејтонски споразум и Резолуција СБ 1244 кроз политику оних који одлучују и те како повезани. Aли бошњачким медијима и Жељку Комшићу никако не одговара "ментални склоп" Војислава Коштунице. Њима не, али нама и те како одговара. Утркују су у вријеђањима до већ виђеног примитивизма. Србија подржава Српску свиђа ли се то коме или не! Мјере које је високи представник најавио очигледно нису постигле оно што је можда Лајчак желио. Воде у велику кризу у БиХ и ко зна како ће све на крају изгледати ако буде краја. Дејтонски мировни споразум се укоријенио за више од десет година трајања. Враћање на 1991. годину је свакако велики корак назад. Јасни су захтјеви из невладиних организација за референдумом. Огољела је антисрпска политика. Нико не може да спријечи захтјев за изјашњавањем и нико не може предвидјети како ће се ствари даље одвијати. Умјесто стабилизовања ситуације неко из међународне заједнице разара све оно што је до сада постигнуто и ствара велико неповјерење грађана Републике Српске према Лајчаку, његовим мјерама и уопште мисији међународне заједнице. Сада се поставља питање шта ће предузети Република Српска. Прије осталог, у овом тренутку најпрече је јединство свих политичких и друштвених снага. Потребан је јединствен став и један правац у даљем дјеловању. Конфронтацију нико не жели, али ни за милиметар се не смије уназађивати позиција Српске. На то обавезује Дејтон. Ни мајоризација неће проћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.