Нови намети за пољопривреду
Коначно је дошло вријеме да у пољопривредном сектору углавном свима све одговара.
Након што је афричка куга свиња стављена под контролу, крај празничног јануара и прва половина фебруара дочекани су са више прољећним, а мање зимски временом, што многима иде наруку.
Бар у паузама док на имањима не раде редовне послове и припремају се за сјетву која би требало да почне ових дана.
Док чекају на конкретније радове на њиви, увелико су кренули у набавку сјемена и ђубрива, а дио пажње усмјерили су и на, како се надају, што скорију објаву новог правилника о подстицајима.
Тако је, по свему судећи, почетак године за пољопривреднике Српске готово увијек резервисан за добро расположење, прерасподјелу снага и кућних буџета, заједно са осмишљавањем плана за рјешавање изазова које остатак године доноси. А они ће се лако пребродити, бар ако је судити по претходним сунчаним данима који са собом носе довољну дозу оптимизма.
Он, међутим, и даље мањка кад је у питању аграр Европске уније, гдје су трактори на блокираним саобраћајницама били доказ да на развијеном Западу баш не цвјетају руже - или не клија кромпир (ако ћемо се послужити фармерским сленгом) како то многи желе да мисле.
Протеклих седмица, пољопривредници су протестовали широм Европе и то због кризе са цијенама, пољопривредним законима Европске уније, а након што су протести одржани испред зграде Европског парламента у Бриселу покренут је и стратешки дијалог о будућности пољопривреде. Обећање није помогло па су блокадом путева и тракторским парадама протести одржани у Француској, Њемачкој, Литванији, Пољској и Румунији, а раније и у Холандији.
Нама се, с друге стране, пољопривредне стратегије распростиру од сјетве до сјетве и зависно од времена мијења се и фармерско расположење. Ако се по јутру дан познаје, оно ће остати непромијењено без обзира на талас незадовољства који стиже са Запада.
Чини се да нашим пољопривредницима конце могу да помрсе једино новине у плаћању пореза на доходак, јер ће убудуће сви који годишње остварују промет виши од 12.000 марака додатно морати да издвајају новац и у ове сврхе, иако он не обухвата трошкове које су имали због плаћања сезонских радника, затим закупа земљишта и слично, као и оно неочекивано, али сви фармери знају за ризике посла и да суша или град увијек могу да умање или потпуно униште приносе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
