Насиље измиче контроли
Примјери вршњачког насиља посљедњих дана показују да је та појава, иако постоји одвајкада, све учесталија у нашем друштву, а напади и понашање дјеце све суровији и суровији.
Само у Бањалуци у посљедњих десетак дана догодила су се три случаја вршњачког насиља, што је само по себи алармантно, а када се у обзир узму детаљи посљедњег инцидента, јасно је да је ситуација забрињавајућа и да измиче контроли. Осим тога што дјечацима који су учествовали у тучи нико није пришао да их раздвоји, поразно је да су учесници тог насилног догађаја, као и његови посматрачи на улици, без свијести оставили повријеђеног ученика.
Зар је могуће да су школски другови тог несрећног дјечака радије избрали да се разбјеже него да му притекну у помоћ. Како је могуће да нико од њих није осјетио мрвицу сажаљења и емпатије, ко нормалан може игнорисати непомично тијело дјетета на улици на новембарској хладноћи.
Чак и ако су побјегли из страха да не буду мета нових напада, оправдања за такав поступак нема. Јер није се овдје радило о малој дјеци па да им се може прогледати кроз прсте и рећи да нису свјесна озбиљности догађаја. У питању су тинејџери од 13, 14 година, довољно одрасли да знају какво насиље су починили, али и да сносе одговорност за своје поступке.
И то не само они, већ и њихови родитељи који их нису научили да без обзира на неслагање, батине никада нису рјешење.
Осим што је заказала породица и кућно васпитање, јасно је да је заказала и школа, као и све друге установе које се баве дјецом. Задатак школе није само да дјецу подучава, већ и да их васпитава. А од оваквих и сличних случајева школа се најчешће ограђује, а неријетко и заташкава и пориче да се било шта десило.
Да насиље увелико измиче контроли показује и недавно објављени извјештај Полицијске управе Градишка, у којем је наведено да је у том малом граду, од свега 50.000 становника од почетка године до новембра забиљежено 10 случајева који се могу подвести под вршњачко насиље.
Највећи број одраслих насиље међу вршњацима доживљава као "„дјечије зачкољице" које су саставни дио одрастања. И управо такав став нас доводи до ових поразних бројева и озбиљних физичких сукоба најмлађих, гдје су, пуком срећом, избјегнуте оне најтеже посљедице.
Најновији случајеви аларм су да се о насиљу међу дјецом мора говорити на сав глас, јер напади у дјетињству у каснијем периоду живота код жртве могу изазвати озбиљне психичке поремећаје, претворити их у бојажљиве и несигурне особе. С друге стране починилац насиља има све предиспозиције да израсте у конфликтну особу која ће малтретирати све око себе.
Да би то било спријечено педагози, психолози, омбудсмани, социјални радници и полиција имају озбиљан задатак, а то је да изнађу сва могућа рјешења за овај проблем, који, по свему судећи, пријети да постане тренд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
