Нафта и Бубка
Почетком ове године цијена једног барела на свјетском нафтном тржишту износила је око 85 долара. Грађани БиХ су у то вријеме гориво плаћали у просјеку 2,4 марке, у зависности од пумпе до пумпе и врсте црног злата које су танкали у своје лимене љубимце.
Након вртоглавог раста вриједности нафте, када је један барел у јуну ове године пробио и границу од 123 долара, посљедњих мјесеци и недјеља дошло је одређеног пада цијена, која се вратила на ниво с почетка 2022. Тај пад, међутим, није пратило и снижавање цијена на бензинским пумпама у БиХ, на којима гориво кошта за чак 60 фенинга више него с почетка године. Што би рекао мали Перица, нема логике. Када је нафта скакала попут Сергеја Бубке, прескачући и историјске рекорде, рафинерије, трговци и дистрибутери моментално су дизали своје цијене, уз образложење како морају пратити ове негативне трендове. И то моментално, у истом минуту, да не би били на губитку.
Када су се цијене нафте колико-толико устабилиле, почеле падати и вратиле на ниво прије избијања рата у Украјини, очекивало се и да ће гориво пратити све ово.
То се, нажалост није десило. Бар не у оној мјери у којој би требало. Правда се то неизвјесношћу које и даље влада на овом тржишту и тржишном клацкалицом - цијена барела ујутро је једна, у подне друга, а увече трећа па је, ето, како кажу, немогуће “преко ноћи” снизити цијене. У ове приче више не вјерују ни дјеца. Да ли је још неко чуо да је неко затворио бензинску пумпу или рафинерију. Наравно да не. Дапаче.
Утисак је да велики играчи и даље стварају и одржавају тај осјећај неизвјесности, како би из свега извукли што већи профит. Подаци да су поједине рафинерије оствариле рекордне зараде током ове године, које се мјере стотинама милијарди долара, откривају због чега и цијене горива на пумпама, не само у БиХ, већ и широм Европе и даље не падају, иако је барел појефтинио.
Све се то правда некаквим калкулацијама и процјенама, “шта ће тобож бити сутра”. Неком рат, неком брат, увијек је било, па тако тренутну ситуацију користе и поједини пумпаши, којима се исплати да плате и покоју казну због увећаних маржи, јер је сам профит далеко већи. Заборављају да то доводи само до ланчане реакције и “пумпања” тренутне инфлације.
Цијели свијет налази се у једном великом ћорсокаку, јер се не доносе прагматичне и разумне одлуке, већ политичке и оне које одговарају само “великим”, а које онда и оно мало средњег сталежа гура у сиромаштво. Како ствари стоје, једино закључавање и паркирање аутомобила може натјерати велике компаније и посреднике, да престану бити алави и похлепни. Док год буде потражње за црним златом и цијене ће бити у црвеном. Зато бицикл у руке или “пјешака”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
