Много озбиљна ствар

Дарко Момић

“То што се сада дешава у народу у Црној Гори, то је за мене неко живо чудо. Пробудио се народ”. Овим ријечима почео је митрополит црногорско-приморски Амфилохије разговор који смо уз његов благослов уобличили у интервју у данашњем “Гласу Српске”.

Нажалост, због разумљивих ограничења техничке природе у интервју нису стале све ријечи премудрог митрополита Српске православне цркве, али суштина свега што се дешава у Црној Гори стаје буквално у “пробудио се народ”. Највеће заслуге за то сноси управо свештенство и монаштво СПЦ чији поглавари су окупљени у Епископски савјет СПЦ у Црној Гори, а чине га митрополит Амфилохије и епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Димитрије и милешевски Атанасије.

Народ у земљи из које су потекли Свети Сава и Симеон Мироточиви, у којој су мошти Василија Острошког и Петра Цетињског и чији храмови чувају највеће хришћанске светиње: руку Светог Јована Крститеља и честицу Часног крста, несумњиво се пробудио под притиском и настојањем голе политичке силе да им отме те светиње. Али највеће заслуге за буђење и васкрсење народа имају они који данас представљају живу цркву у тој земљи. Свештеници и монаси који народ чији су пастири хране духовношћу и брину о њиховом оноземаљском спасењу, примајући на себе њихове овоземаљске гријехе. Таквим понашањем и таквим односом према вјерницима потврдили су да су скупа са оним мученицима у мантијама на Косову и Метохији најбољи дио Српске православне цркве. Као такви су и придобили огромно повјерење које се манифестује величанственим литијама и скуповима подршке широм Црне Горе.

Другим ријечима, буђење народа и подршку у одбрани светиња заслужили су тиме што се не такмиче ко ће возити бољи аутомобил, саградити бољу некретнину или урадити нешто треће што никако не иде у корак са очекиваном смјерношћу духовних пастира. Нека се не љуте свештеници и монаси у осталим крајевима, али некако немам вјере да могу да рачунају на подршку народа какву су вјерници у Црној Гори дали својим духовницима.

На срећу, нигдје друго се светиње Српске православне цркве не налазе у сличној опасности, иако не треба сумњати да у такозваној држави Косово једва чекају епилог напада Мила Ђукановића на СПЦ, па да у случају да њему то успије, крену у отимање Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и осталих српских средњовјековних манастира и светиња које Албанци већ покушавају да представе као косовску културну баштину.

А уколико се то деси, онда ћемо као народ показати да нисмо ни на нивоу петогодишње Уне, посљедњег кумчета митрополита Амфилохија због које вриједи двапут прочитати интервју, која је дјечјом невиношћу закључила да је ово “много озбиљна ствар”. Амин.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана