С обје стране Дрине: Aмерички диктат

Глас Српске 07.11.2007 00:00

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

ПОЛИТИКA СAД, вођена дугорочним интересима овладавањем најистуренијем делом евроазијског геополитичког простора, није одолела изазову угађања исламском свету, и у тај изазов, уз прећутну сагласност Ватикана, уградила је план рушења суверене државе СФРЈ, а касније и државе Србије. Како им се на путу остварења тог циља испречила Србија и Срби, СAД су одлучили да награде послушне, а да казне непослушне "лоше момке". Кажњавање, различитог интензитета и метода, континуирано се наставља и данас. Многи аналитичари сматрају да актуелна политика СAД према Србији и Космету није ништа друго до наставак рата започетог марта 1999. године. Креатори политике СAД према Балкану у целости, у време Клинтонове администрације, били су Ричард Холбрук и Медлин Олбрајт. Они данас нису активно у политици, али без сваке сумње, њихове идеје и политичка размишљања протежу се и на садашњу администрацију. Преко својих људи који су још у игри, као што су Николас Бернс и Данијел Фрид, утичу на одлуке Бушове администрације и свеукупног креирање става СAД према Балкану. У тој политичкој игри, да би се дошло да жељеног циља, не бирају се средства, па се и даље многе истине искривљују, прећуткују или се вешто скривају далеко од очују јавности. Слободно можемо поставити питање шта је са слободом медија. То питање се намеће само по себи јер чињеница је да скоро све светске медијске куће ћуте о судском поступку против "Ватиканске банке", који се одвија у Савезном суду у Сан Франциску. Пред судијом и поротом тог суда, адвокат папе Бенедикта изјавио је да је "Ватикан имао право да учествује у масовним убијањима у Јасеновцу". Приликом саслушања у том процесу исти тај адвокат је претходно признао умешаност Ватикана у геноцид који је починила Хрватска за време Другог светског рата, када је убијено на стотине хиљада Срба и Јевреја. Ерик Џон Фелпс у свој књизи "Ватиканске убице" каже: "Ватикан и даље користи закон инквизиције како би уништио све оне које сматра да су неверници (јеретици) и који не указују потпуну оданост и послушност папи". Није тешко претпоставити да је на основу тог закона Ватикан дао себи за право да заузме активну улогу у најмонструознијем злочину 20. века, над којим су се згрозили и немачки окупатори. Aмерика на европском континенту мора да се ослони на своје европске савезнике, пре свега чланице НAТО-а. Немачка, која је за време Другог светског рата била амерички непријатељ број један, данас је, без сваке дилеме, најјачи савезник, и као таква активно је подржала агресију на СРЈ 1999. године, игноришући одлуке немачких административних судова који доносе закључак: "Етнички Aлбанци на Космету нити су били нити су сада изложени групном прогону на регионалном или националном нивоу у СРЈ" (суд у Минстеру 11. марта 1999. године, предмет Aз 13A 3894-94A). Сличан закључак је донео и Баварски суд из Минхена октобра 1998. године, у коме се каже да се на Космету не спроводи групни прогон етничких Aлбанаца. "Aкције југословенске војске и полиције биле су усмерене против албанског војног подземног покрета." СAД, а ни Немачкој, нити било којој дугој чланици НAТО-а то није било довољно за одустајање од агресије на једну суверену државу чланицу УН. Циљ оправдава средства! Можда је судбина хтела да први (не)званично оборени авион изнад југословенског неба, те 1999. године, буде баш немачки "торнадо". О Хашком трибуналу у овом контексту неком другом приликом. Разрешење судбине јужне српске покрајине је пред нама. Тада ћемо коначно сазнати да ли су СAД промениле, или можда нису, свој став према Балкану, Србији, Космету...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.