Међународно право са шведског стола

Дарко Момић

Предсједник Албаније Илир Мета покушао је да злоупотријеби гостопримство и дводневни боравак на самиту Процеса за сарадњу у југоисточној Европи (СЕЕЦП), који је у понедјељак и уторак одржан у Сарајеву и на Јахорини да би испромовисао идеју “велике Албаније”.

 Мета је распирио ватру на Јахорини када је без имало дипломатског и с нимало државничког такта почео да дијели придике како би “БиХ требало да прихвати реалност и призна Косово као суверену државу”. На његове отровне стрелице пристојно је одговорила српска премијерка Ана Брнабић, која је помирљиво, али одлучно, поручила да “нема потребе да се на регионалним скуповима упућују политичке изјаве и политички памфлети”.

Домаћин самита и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик у уводном говору је изразио жаљење због тога што је приштинска делегација отказала долазак на Јахорину зато што није била задовољна третманом Косова, односно зато што је јужна српска покрајина представљена са звјездицом и фуснотом, као и на свим досадашњим састанцима СЕЕЦП-а. Додик је поручио да није било основа, ни разлога да делегација Косова откаже посјету, јер БиХ није једина чланица СЕЕЦП-а која није признала независност јужне српске покрајине, али да подржава разговоре Београда и Приштине и спремна је да прихвати све договоре које они постигну.

Нажалост, помирљиви тонови апсолутно ништа не значе Албанцима ни са једне стране Проклетија, а самопоуздање за дрскост коју показују њихови политички представници црпе из подршке најмоћније свјетске силе - САД. Другим ријечима, албански предсједник сигурно не би направио недипломатски гаф и не би дијелио пацке на регионалним скуповима да нема подршку САД.

А Американци одавно показују да међународно право доживљавају као шведски сто, па када из Тиране и Приштине поруче да ће водити заједничку спољну политику и када већ предузимају конкретне кораке на реализацији те намјере, из Вашингтона не кажу ниједну ријеч, камоли озбиљне критике.

А када би Милорад Додик само поменуо да би представништва Републике Српске могла да буду смјештена у дипломатско-конзуларним представништвима Србије, вјероватно би се нашао на још једној црној листи. На срећу и лаици знају да у политици нема љубави, већ само интереса, због чега треба вјеровати да Додик, зашто не и са црне листе, може Републику Српску да доведе до статуса који прижељкује. Па таман са фуснотом!

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана