Лудило
Милош Форман је 1975. године снимио култни филм “Лет изнад кукавичјег гнијезда”, награђен касније “Оскаром”, у којем је дао упечатљиву слику луднице као метафоре савременог свијета, описујући борбу појединца против репресије, ауторитарног и болесног друштва.
Филм је изазвао посебну пажњу због сцена у којима је приказано “лијечење” пацијената електрошоковима. Показало се како је Форман био велики визионар, неко ко је видио у ком правцу свијет иде, односно колико су они који би требало да се брину о “здрављу” људи и друштва спремни ићи у својим опасним експериментима.
Умјесто да сваким даном, у сваком погледу напредујемо, што рече Славко Штимац у филму “Сјећаш ли се Доли Бел”, утисак је да сваким даном у ствари назадујемо. У сваком погледу. Уништава се институт породице као стуба друштва, достојанство људи, свијет какав смо до сада познавали. Репресија, аутократија и ограничавање слобода постали су оличење данашње модерне демократије.
Живимо у свијету у ком су највећи “миротворци” и “борци за слободу” у ствари највећи трговци оружјем и ратни освајачи, а заговорници суверенитета - рушитељи истог. Људи се претварају у овце. Праве се стада. Разни и самозвани “доктори”, са клиникама смјештеним од Вашингтона, преко Лондона и Брисела до Берлина, нас убјеђују како је то за наше добро. Они ће да мисле умјесто нас. У ствари, све се на крају своди на бољи живот један одсто грађана на овој планети.
Нажалост, и БиХ је дио те Форманове приче. Толико година након грађанског рата, умјесто да смо бар у другој или трећој брзини, мјењач и даље стоји у положају рикверца. Старе ране никако да залијече, јер поједини политичари свјесно штекају антибиотике. Умјесто да буду прагматични, они су радије прихватили улогу доктора из Формановог филма.
Из СДА данима пријетећи поручују како они, због виших националних интереса, морају бити дио власти, на челу овдашње клинике. По сваку цијену. Пријети се и некаквим народним бунтом. Умјесто аспирина предлажу нове електрошокове. Нису навикли другачије радити.
У тим њиховим настојањима подржани су од стране појединих вјерских лидера, који умјесто да буду психотерапеути, да пропагирају мир и суживот, ударају по ратним бубњевима, поново слуђујући већ избезумљене људе.
Још су гори они који јавно одобравају такве потезе, од разних самозваних доктора са стране, који умјесто да се држе раније успостављених дијагноза које су они написали, предлажу нове које изнутра изједају унутрашње ткиво и од мозга праве кашасту масу. И све док је тако, да је добробит појединца или неког са стране преча од опште, не треба ничему да се надамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
