Жалећи се да се плаши госпође Каје, Олга је тврдила мајци да је она моћна и утицајна. Забринута за судбину своје кћерке, Радмила је одлучила да се мало распита у граду о овој чудној жени. Сазнала је да код ње долазе многи на приватне часове из енглеског језика, што Каја користи да их врбује у своју секту
Госпођа Радмила наставља своју мучну причу:
Мој отац је умро у марту 1997. године, а Олга је толико плакала на сахрани, да сам је једва одвела са гробља. Сва се тресла и тврдила да је Каја моћна, као да је она усмртила њеног деду, и да је се плаши.
Било је то крајем марта када сам почела мало да се распитујем по комшилуку и код познаника о тој професорки енглеског. Сазнала сам да су многи утицајни људи у нашем граду долазили код ње, да им приватно даје часове енглеског и да је она то користила да их врбује у своју секту. Између осталог, њезин стални клијент је био син шефа станице полиције и ја одем код тог шефа, да као родитељ с родитељем попричам, и да га упозорим да пази да и његов син не заврши као моје дете. Каже ми:
- Знамо ми за њу, и мени је била сумњива, јер су се још неки родитељи јављали, а и на гробу свог сина Каја је угравирала белог голуба и неке чудне стихове.
- Какве стихове? питам.
- Небулозе. Нешто у стилу да је морао да оде на небо, како би се вратио на земљу и спасао свет.
- Па шта ћете предузети?
- Ништа. Она не ремети јавни ред и мир, сви код ње иду добровољно и шта ми ту можемо...
Када сам видела да од МУП-а нема вајде, решим да одем на гробље и пронађем гроб њеног сина и утврдим да је тачно све што су ми у полицији рекли.
С крстом код Каје
Недељу дана пред православни Ускрс, кажем Олги:
- Хајдемо, сине, по твоје ствари код оне госпође.
Она се уплашила, а ја је умирујем - Не плаши, се, Бог је са нама.
Три пута је прекрстим и дам јој у руке крст, који сам купила у нашој православној цркви.
- Само га ти не испуштај из руку и све ће бити како ваља! - Прекрстим се и ја, узмем свој крст у руке, па кренемо. Ушавши у кућу те жене видела сам да две грозне црне мачке чуче на прозору. На зидовима су биле неке чудне слике, као на пример, два коња који стоје поред стабла јабуке, на коме нема ниједног плода и сл. Питам је ко је насликао те слике, а она каже да су јој то поклонили њени ученици.
- Госпођо Кајо, ми смо дошле по Олгине ствари, обратим јој се.
- A, она лепо побесне:
- Како се усуђујете, има овде веша и других људи, па нико то не носи (тада сам први пут сазнала да је у питању веш!)!
- Ја стисла онај крст, па кажем: "Не знам ја за друге људе, мене интересује веш мога детета, шта ће он код вас!?"
- Питајте то своју кћерку - обрецну се Каја.
A моје дете савило главу и видим да је сва изгубљена.
- Видим ја да сте се вас две уплашиле. - Понеле сте и крстове, као да ја не верујем у бога, Каја ће тријумфално.
- Не знам ја у којег ти "бога" верујеш, па се прекрстим, подигнем крст и кажем: Ово је јаче оружје од тебе!
Она се тек тада разгоропади и поче да вришти да ми имамо среће јер смо дошле у недељу, па нам сада ништа не може. Рекла ми је да сам ја прва мајка која јој је дошла у кућу да од ње одвоји дете које је сада њено. Нисам ја вели Олгина мајка, него она и још додаде да моја кћерка преко ње има "браћу и сестре".
Те речи су ме увериле да Каја није сама, него да је реч о некој организацији. Ћутала сам, нисам хтела да се расправљам. Пошто сам питала Олгу где Каја држи веш, ушла сам у ту собу и почела да претурам. Када ми је кћерка потврдила да смо све пронашле од онога што је она ту оставила, кренуле смо ка излазу, а Каја јој припрети: "Вратићеш се ти овде гора него што си ушла"!
Узмем своје дете под руку и изађемо у двориште, где је режао пас на нас. Нападао је снег и метле су биле прислоњене на зид куће, а ја их узмем и све окренем наопако, а Каја за нама хистерише и прети.
Након тог догађаја, ја сам у сваку собу у кући ставила по једну икону, окадила сам кућу и куповала свеће да их палим за спас мог и друге деце од оне слуге сатанине. Почела сам да размишљам да ли сам ја крива за усуд свога детета, да ли сам је добро васпитавала, с обзиром на то да сам се млада удала и нисам имала искуства...
Тада нисам знала да се Олга, после само недељу дана, поново вратила Каји. Кад је Олга долазила и код мене у кућу ја почињем разговор гласним размишљањем да сам, можда, и ја крива... и не стигнем ни да завршим мисао, а кћерка већ наставља - Наравно да си крива! Добро је да то увиђаш. Само сам чекала када ћеш то да кажеш...
- Онда се јави Каја да ме "похвали" што увиђам своје грешке.
- Одакле она зна за то! Ти јој говориш оно што ти се мајка повери!? A Олга ми каже да то Каја зна, јер јој то мачке говоре?
Сећам се да ми је једном приликом рекла да треба душу одвајати од тела да би се вечно живело и сл. Све ми је указивало да ће се њена ситуација погоршавати и тако је и било. Олга је стално понављала да сам ја за све крива. Затим, "да немам мозга" и "да ме треба уништити". Док ми то говори, исколачи очи, само јој се беоњаче виде, страшно ју је било погледати. Поново сам инсистирала да оде лекару. - Неће. Лечиће је вели, госпођа Каја.
Промене у њеном понашању се примећују на сваком кораку, она је сада сенка некадашње успешне жене. Понекад се понаша као дете од пет година и јако страхујем за моју унучицу, јер ми је последњи пут, када је била код нас, рекла да мама хоће да је одведе код госпође Каје да учи енглески језик. Ја сам се толико разљутила да сам се са кћерком посвађала. Рекла сам јој: Само преко мене мртве.
Знак "изломљене муње"
Позвала сам у помоћ своју другу кћерку, Бранку, а она ми је рекла да је и њу и њеног мужа Олга хтела да одведе код Каје. Приметили су њено чудно понашање, мислећи да је то последица стреса због развода брака, али није тако.
Моја кћерка Олга је сада опседнута читањем и неким писањем. Код ње сам видела следеће ознаке "A, Р, Е, О, Ж" и један знак као изломљена муња. Једном сам преко њеног рамена успела да прочитам шта пише. A написала је, између осталог, следеће:"... Боли ме јако глава, помогни ми, само ти можеш да ми помогнеш. Имам визију у глави. Рекла си да сневам, и ја сневам. Рекла си да си ти у мени, добро ми је када ме загрлиш. Кажеш да ћутим и дигнем главу, нико ме неће препознати, па ни рођена мајка. Глава боли јако, помози! Сневам, сневам... идем и ћутим, јер ти кажеш да тако, и само тако, треба".
Ето, то сам пронашла и успела да упамтим. После тога, она више није свесна, нити прича нормално, нити слуша нас шта говоримо. Та Каја ју је убедила да ће бити владарка, па се у задње време, тако и понашала.
Упутила сам госпођу Радмилу на лекаре који могу да њој и њеној кћерки помогну. После тога се нисмо више чуле.
(Наставиће се)
