Који, црни, други датум
Америчка амбасада у БиХ огласила се прије два дана саопштењем у којем је навела да “проблем не лежи у прослави празника, него у одлуци да то буде деветог јануара” и да “повезивање тог обиљежавања са православним вјерским празником у супротности је са неколико одредаба Устава БиХ којима се забрањује дискриминација”.
“Ово је ствар закона, а не нечијег мишљења”, додали су из канцеларије Мајкла Марфија ког је у међувремену одликовао и предсједник Џозеф Бајден.
У Бањалуци су за то вријеме дијељена нека друга одликовања без много бриге за Марфијев став, а ни за авион који је прелетио највећи град Српске дан раније, током трајања свечане академије поводом Дана Републике. Одликовања која на пригодној церемонији свечано уручује предсједник Републике привуку највише пажње дежурних критичара унутар Српске којима је спорно углавном све у вези са прославом па галама није изостала ни овај пут. Осим одликовања обично смета и велики број полицајаца на улицама, блокиране улице, петарде и ватромети, извођачи на концертима, комплетан фолклор који прати обиљежавање празника.
Ништа од тога није спорно Американцима, они су забринути само због датума јер се, ето, поклапа са Светим Стефаном па се неко због тога може осјетити дискриминисаним.
Јасно је шта је позадина цијеле приче. Није Америма споран Свети Стефан, као што није био споран ни Бакиру Изетбеговићу када је подносио апелацију, нити Уставном суду када је по тој истој апелацији одлучивао о Закону о празницима Српске. Спорно јесте то што се девети јануар 1992. десио и прије првог марта исте године, и прије шестог априла, и прије “Добровољачке”, и прије “тузланске колоне”, и прије Сијековца, и прије него што је први пуцањ одјекнуо у бившој БиХ. Спорно је то што је Република Српска настала у миру прије него што је ФБиХ настала у рату и прије него што је БиХ настала у Дејтону. То што је свима њима спорно, никоме, или готово никоме у Републици Српској, није. О томе је давно свака прича престала.
Исте вечери на РТС-у емитована је дијалошка емисија “Таковска 10” на тему Дана Републике у којој су водитељ и саговорници разговарали о дешавањима у БиХ на начин као да се та земља налази отприлике негдје око Камчатке, а не ту, на пар стотина километара од Београда.
Једно од питања о којем је вођена полемика било је и да ли постоји било какав други датум за Дан Републике који би био “прихватљив свима”. Бесмислено питање, а још је бесмисленије то што су саговорници ипак покушали да дају некакве одговоре, помињући чак и конкретне друге датуме који су наводно опција.
Добар дио новинара, а и политичара у Србији, апсолутно не разумије ситуацију у БиХ и положај Републике Српске и то може да потврди свако ко је имао прилику да са њима сарађује. Не разумију, али дозлабога воле да коментаришу и понешто сматрају. Колико добро резонују, говори и факт да веома озбиљно анализирају шта мисли одликовани Марфи или, још горе, зазиру од онога што говори или ради Кристијан Шмит. А када је већ тако, не чуди што им падају на памет идеје попут “другог датума”.
Који, црни, други датум?
Да ли би Марфи, Кристофер Хил и Бајден пристали да Дан независности славе неког другог датума, а не 4. јула, ма шта о томе рекао амерички врховни суд или било ко на планети? Нема шансе.
Као што нема шансе да Дан Републике буде било ког другог датума него деветог јануара. Ако није девети јануар, онда нема ни Српске. Крај. Тачка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
