Кајмак и мрвице

 Милијана Латиновић
Кајмак и мрвице

Пољопривредници у Републици Српској једва опстају и никако да стану на зелену грану. Из сезоне у сезону проблеми се само гомилају. Чак и када их временске прилике послуже па прољећни мразеви заобиђу воћњаке, а љетња жега не спржи род кукуруза, наметне се неки нови проблем који их гуши и притишће док не падну на кољена.

Тако је било лани. Тако је и ове године.

Од јутра до мрака раде у пољима и у воћњацима. Жуљеве на рукама и литре проливеног зноја и не рачунају кад на крају сезоне подвуку црту. Мукотрпан рад се у пољопривреди подразумијева чак и онда када машине раде добар дио посла.

И када након свега тога сједну да подвуку црту, нема их нигдје, јер кајмак покупе трговци. Није то од јуче. Тако је одувијек.

За килограм јабуке трговци воћарима плаћају у најбољем случају 0,79 КМ, а продају их по дупло, па и тродупло, вишој цијени у малопродаји.

Рачуница је ту и више него јасна. А исту муку муче и мљекари, којима мљекаре откупљују литар млијека за око 0,60 КМ, док у маркетима литар кошта и до 2,50 марке.

И више је него јасно коме остају мрвице, а ко има разлога да задовољно трља руке.

Није ни чудно што је Српска пооштрила контроле па је и у мљекаре послала инспекторе. Требало је одавно стати у крај дивљању цијена и у маркетима и у мљекарама и на бензинским пумпама.

Нема те просјечне плате која може сустићи цијене које расту из дана у дан по ко зна којем тржишном правилу. Иако је формирање цијена на тржишту слободно, и та “слобода” морала би да има неку границу, бар када је ријеч о основним животним намирницама.

Тренутна ситуација није добра ни за оне са четвороцифреним износима на рачуну, а камо ли за раднике који раде за минималац да би прехранили породицу или пензионере којима пола пензије почесто оде на лијекове.

Прича да су поскупљења посљедица глобалних дешавања народу је досадила, јер колико год и било истине, многи су глобалну ситуацију искористили да покупе кајмак. И колико год се правдали да нису и прстом упирали у медије који их за то прозивају, сви знамо да је истина.

И да је одавно дошло вријеме да се стане у крај којекаквом мешетарењу и самовољи. Ако пољопривреда потоне, ни привреде ни трговине неће бити. Џаба ће бити плате четвороцифрене кад за тај новац неће имати шта да се купи. Ако угушимо пољопривреду неће само ратари и фармери остати гладни, мрвица неће бити ни за чиновнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Носталгија
Носталгија
Корак испред
Корак испред
А шта ћете сад?
А шта ћете сад?
Чип мржње
Чип мржње
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана