Јединство у добру или злу

Данијела Бајић

Испало би то сигурно масовније и грандиозније, али је ипак, корону на страну, отпочињање традиционалног обиљежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе било свечано.

Не види се баш сваки дан, осим 9. јануара у вријеме прославе Дана Републике, толико застава Српске на једном мјесту, а које су овај пут биле у јарболима братски укрштене са заставама Србије.

Усправно постављене на главним саобраћајницама у ужем центру Бањалуке чине, на први поглед, непребројив шпалир тробојки за све путнике намјернике који се ових дана возе главним градским улицама. Статистике ради, или чисто да сами себи поставе љествицу за наредне вијекове, организатори их избројаше 500, не рачунајући остале градове и општине у Српској, али ни заставе у главном граду Србије, јер су и Београђани истим поводом славили у свом дворишту.

Није случајно заказано да свако будуће окупљање Срба буде 15. септембра. Смислено је одабран посебан дан, онај кад је прије 102 године у Првом свјетском рату пробијен Солунски фронт. Зли језици, да их је јуче било као што није, упитали би: “А зашто смо толико чекали?” Оправдања, као одговор на непостављено питање, не би требало да тражи нико у Србији и Српској, јер је Дан српског јединства потребно посматрати као континуитет сјећања на херојске дане и више од 8.000 српских војника који су у Великом рату страдали борећи се за слободу.

Па куд ће нам већа традиција од лика и дјела Ђорђа Михајловића, који гробнице палих јунака чува од 1960. године?

Посљедњи чувар са Зејтинлика свако јутро прије сунца, носећи војну униформу, чисти гробље, отвара гвоздену капију, пали свијеће и дочекује и испраћа потомке ратника који су се послије страшне голготе и пробоја Солунског фронта зауставили у вјечном миру.

На новоуспостављени празник сви треба да се угледамо на чика Ђорђа и, бар то­г дана, заборавимо на трвења и међусобне размирице, и одамо почаст страдалим прецима. Не само то. Очување националног идентитета је, такође, идеја водиља за оне који су се досјетили да нови празник славе Срби с једне и с друге стране Дрине, плус они који су у расијању широм свијета. Колико ће се “примити” идеја, знаће се за неколико година. Јер, поприлично је незахвално износити објективну рецензију након новопразничног дебија, нарочито ако се узму у обзир, већ споменуте, тешке околности проузроковане пандемијом, због чега смо комплетну свечану академију, одржану на платоу испред Храма Христа Спаситеља, углавном гледали путем малих екрана. Ако се рачунају субјективна мишљења, вјерујем да су то вече сви или већина Срба, који су на овај или онај начин пратили обиљежавање, били поносни на своје поријекло, постојбину и славне претке.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана