Извјесно вријеме

Маријана Миљић Бјеловук

Таман када смо помислили да би “Жељезнице РС” могле да стану на ноге, ово јавно предузеће је наставило са устаљеном старом праксом пословања. Након само двије године које су окончале са плусом у каси “Жељезнице” су поново у милионском минусу завршиле први квартал ове године.

 

Добрим резултатима пословања у 2018. и 2019. години похвалили су се, не због тога што су нешто урадили да би дошло до милионске добити, већ искључиво због донација које су добиле. Донације су ишле на приходовну страну па је због тога и дошло до добити, а оне су ове године изостале, па ово предузеће није ни могло приказати плус у финансијском извјештају.

Очигледно је да ће бити потребно да прође не неколико година, већ неколико деценија, да ово јавно предузеће, које је уништавао како је ко стигао, стане на ноге. А питање је хоће ли и тада? За арчење “Жељезница” нико није одговарао. Директори, управа, менаџмент мијењани су годинама као на траци. Свако је у том јавном предузећу настојао да уграби што више за себе. Да запосли што више својих пред изборе. Нико никоме није стао на пут и супротставио се у вези са таквом политиком уништавања јавног предузећа. Није, јер је свако имао корист и интерес у томе. 

Сада када нема шта више да се узме од овог јавног предузећа отпочело је његово реструктурирање, које је најављивано неколико година. Требаће још сигурно и неколико година да дође до тог реструктурирања. Јер таква је пракса надлежних институција. Ништа се не може, што иоле води било каквом опоравку, урадити у року за који мјесец или годину.

Највећи терет сносе, наравно, радници. Док су се њихови надређени богатили, они су све више сиромашили. Свих претходних година ријетко је могао проћи и мјесец, а да жељезничари са протеста не пошаљу поруку и позову надлежне да реагују и спријече уништавање предузећа. На њихове апеле сви су остали глуви, јер нико није одговарао, а нити ће.

А, нема сумње да је таквих и те како велики број.

Радници из овог јавног предузећа, ко може бјежи главом без обзира, јер су свјесни да је од њега мало шта остало и да тешко може да оживи и након што буде  реструктурирано.

И све док се нико не супротстави таквој политици у јавним предузећима њихово уништавања биће настављено. А, извјесно је да ће, највећи број њих, дијелити судбину “Жељезница” и да им слиједе године најављивања реструктурирања, па онда и године да се то спроведе. За то ће требати, што би надлежни рекли, извјесно вријеме. И након тога извјесног времена, питање је шта ће бити и да ли ће коначно почети да биљеже добит јер нико од надлежних не најављује санкционисања оних који који уништавају јавна предузећа. Ту и тамо понекад најаве само смјену, као највећу казну, за лош резултат пословања.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана