Из кризе у кризу

Међутим, када се осврнемо у прошлост, нама је тако из године у годину. Деценијама пловимо непознатим водама, тражећи копно (читај спас) у западним земљама Европе.

Од грађанског рата у БиХ па наовамо тешко да је била иједна година коју није обиљежила криза, било политичка или економска. Старији се не сјећају када су посљедњи пут живјели у благостању, а млађе генерације готово да и не знају шта то значи.

Године иза рата протекле су у страху од нових сукоба и у борби за боље сутра, које никада није стигло. Потом је услиједила велика свјетска економска криза, а неколико година касније стравичне поплаве које су и државу и грађане коштале милионе марака, затим трговински рат Кине и САД, који се прелио на цијели свијет. И таман када се благостање стидљиво назирало 2020. године, све је као гром из ведра неба покосила пандемија вируса корона оставивши далекосежне посљедице. Многе породице су усљед заразе изгубиле најмилије, домаћа привреда претрпјела је огромну штету, а вирус је озбиљно угрозио и психичко здравље становништва.

Од пандемије нисмо стигли ни да се опоравимо, а Европу је већ задесио сукоб Русије и Украјине, који је и нама донио море проблема. По неком неписаном правилу из Европе и свијета нам се преливају само проблеми и негативне појаве, никад ништа лијепо и ружичасто. Инфлација, енергетска криза, скок цијена све робе и услуга, несташица репроматеријала, драстично поскупљење некретнина.... Могло би се набрајати унедоглед, јер шта год да је могло кренути по злу у протекле двије године, кренуло је. То је успорило домаће компаније, ускративши им бројне инвестиције и шансу за развој.

Да ствар буде гора, домаћа и свјетска превирања протеклих година и деценија неизоставно је пратила и политичка криза у БиХ. Домаћи политичари из мјесеца у мјесец се побрину да нађу неки нови разлог за свађу и неслагање, а када им машта забагује, ухвате се националних интереса. И ето новог круга препуцавања и забаве за разјарену масу, коју је одавно престало да занима ко је које нације и којем се Богу моли. Људи су окренути потрошњи и животу на друштвеним мрежама, а да би тај лажни живот на “Инстаграму” и “Тик току” био што бљештавији, потребно је море новца око којег се данас све врти у много већој мјери него што је било прије десет, двадесет, тридесет година. Велика, брза и лака зарада главни је покретач младих, а како то овдје не могу остварити, половина је спаковала кофере и сада својом продуктивношћу пуни буџете страних компанија и држава.

Код нас Меркур по свему судећи није ретроградан 30 дана, већ 30 година. И наставља ход уназад, јер се од сивила облака не виде ни педаљ плаветнила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.