Црни Гаврило

Дарко Момић

“Користећи се овлашћењима која су ми дата Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи;

Позивајући се на Закључке Савјета за имплементацију мира (ПИК), у којем је поздрављена намјера високог представника да искористи свој ауторитет доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним;

Напомињући да се у члану 2. став 3. тачка л. Устава БиХ наводи да је једно од основних из каталога људских права и право на образовање:

Дубоко забринути због тога што истакнути појединци у БиХ и даље поричу да је могуће обезбиједити финансирање обавезног основног образовања;

Констатујући да пред Парламентарном скупштином БиХ никада нису покренуте законодавне иницијативе за рјешавање овог питања;

Високи представник доноси Одлуку којом се доноси Закон о бесплатним уџбеницима за све ученике у БиХ. Закон чини саставни дио ове одлуке и ступа на снагу на привременој основи све док га Парламентарна скупштина БиХ не усвоји у истом облику, без измјена, допуна и додатних услова. Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује на службеној интернет страници Канцеларије високог представника и у Службеном листу БиХ”.

Замислите колико људи у цијелој БиХ би било срећно и имало директну корист да је одлазећи и вјероватно претпосљедњи високи представник у БиХ Валентин Инцко донио овакву одлуку, умјесто што је наметнуо допуне Кривичног закона којима се забрањује и кажњава негирање геноцида, а које су БиХ вратиле више од двије деценије уназад. Нажалост, умјесто евентуалне одлуке о бесплатним уџбеницима или забране УИО да купује зграду од 100 милиона марака или наметања обавезних рокова за изградњу ХЕ “Бук Бијела” или неке друге одлуке од које би обични људи имали користи, шеф ОХР-а у оставци одлучио је да подиђе најнижим страстима бошњачке политике. Позивајући се потпуно скарадно на опрост и помирење, Инцко је постигао сасвим супротно, јер је раширио крила политичким јастребовима који живе управо од онога што је он својом суманутом одлуком наводно желио да сузбије - ширења мржње и нетрпељивости. И баш зато одговор из Српске на Инцкову одлуку ни у којем случају не смије да буде на том трагу.

Елем, могуће и да је Аустријанац имао добре намјере када је наметао измјене КЗ БиХ, али и његов најпознатији сународник је био убијеђен да су му циљеви племенити. А највећи апсурд је у томе што су ови који данас аплаудирају Инцку потомци оних који су Хитлеру на поклон однијели спомен-плочу посвећену Гаврилу Принципу. Еее Гаврило, црни Гаврило, шта си дочекао у по Сарајева!

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана