Бјежи, Фадиле
Крајем априла биће пуне двије године откако је Сакиб Махмуљин осуђен пред Судом БиХ јер није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника Одреда “Ел муџахедин” на подручју Возуће током грађанског рата у БиХ. “Заглавио” је некадашњи командант Трећег корпуса бошњачке армије тада осам година затвора, што је смијешна казна, имајући у виду размјере и бруталност почињених злочина у режији “бранилаца Босне” из Јемена, Сирије и Саудијске Арабије.
Но, како је ријеткост да неки високопозиционирани официр Алијине војске буде осуђен на било какву казну, ова пресуда је донекле била мелем на рану породицама жртава, од којих многе и данас траже посмртне остатке својих најмилијих. Био је то наговјештај да ће “бх. правосуђе”“ слично поступити и у осталим “атрактивним” случајевима. То се, међутим, није догодило, а одуговлачење предмета “Дудаковић” и “Добровољачка” наводи на закључак да је пресуда Махмуљину била тек изолован инцидент.
А да и тај инцидент падне у воду побринуо се сам Махмуљин, који је у данима пред одлазак у затвор нестао из земље и, посљедње информације кажу, завршио у Турској, одакле нема никаквог “абера” већ годину и по, нити слути да ће га бити. Узалуд су биле потјернице, апели и остале протоколарне будалаштине. Турска не само да га није изручила, већ наводно нема појма гдје се уопште налази. И никоме ништа. Суд БиХ се прави мртав, а породице мртвих жртава Сакибових и Алахових ратника давно су дигли руке.
Махмуљин је, рекосмо већ, риједак случај пресуде високопозиционираном официру тзв. Армије БиХ. Прецизније, Суд БиХ ниједну већу “звјерку” из те армије од њега није осудио.
Фадил Новалић највећа је политичка “звјерка” која је пред истим тим судом осуђена, али за случај високе корупције. Бивши федерални премијер “заглавио” је затвор због малверзација приликом набавке респиратора током пандемије вируса корона. Несрећни Новалић у тим данима није ни требало да буде на премијерској функцији, али се на њој задржао силом прилика, у техничком мандату, јер федералци нису успијевали годинама послије избора 2018. да формирају нову владу. Заиста, пех.
Новалић ових дана пише дописе и тражи помиловање, баш у данима када би требало да оде на одслужење казне. Правда то неодгодивим обавезама у приватном бизнису па је принуђен да зависи од воље некаквих комисија, министарстава и на крају Дениса Бећировића и Жељка Комшића у Предсједништву, који су се одмах изјаснили да им никакво “миловање” не пада на памет. Превише је ту глава које одлучују о његовој судбини, што никако није разлог за миран сан.
Какав аматер, рекао би му Сакиб Махмуљин, само да има прилику да га види.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
