Мој град: Лоптица у туђем дворишту

Глас Српске 11.10.2007 00:00

Срђан ШЕКAРA

КAДA имаш неки проблем, а не можеш ефикасно да га ријешиш, онда је најбоље да одговорност за његово настајање фактуришеш неком другом, или, ако је то већ немогуће, прихватиш тек дио кривице, који ће ти понудити својеврсно покриће пред слабопамтљивом јавношћу, коју, ваљда, опет, треба увјерити у твоју часност и добре намјере, али и немоћ да се самостално избориш са потешкоћама. Можда, све ово дјелује неразумљиво, па и помало конфузно, али ту је негдје и дефиниција понашања у свјетлу теме о уклањању бесправно изграђених објеката на Јахорини, те "медијске тракавице", коју из јесени у јесен гледамо, слушамо и читамо, а никако да примијетимо крај. Сва расправа о појави дивље градње на нашој најљепшој планини већ годинама не личи ни на шта друго до на партију стоног тениса са непознатим бројем сетова, у којој нам, мање-више, сви играчи углавном понављају већ виђене потезе, остављајући нас без прилике да видимо нешто конкретније и ново - нешто што би заслуживало нашу пажњу. Овогодишњи продужетак вишегодишње утакмице је управо такав, јер први и даље расписују тендере, други се на њих не јављају, трећи понављају своју опредијељеност да се проблем ријеши, четврти пишу пријаве, пети пресуђују као и до сада, шести све то мирно посматрају... A, ми? Ми слушамо једну те исту причу из које нам више приповједача жели објаснити понешто и о моћницима и сивој еминенцији, као да је ријеч о Богом даној и по рођењу формираној категорији, а не скупини која је то постала само зато што неко није пронашао начин да јој правовремено стане на пут. И, можемо се ми овако вртјети у круг до миле воље, упирати прстом у једне, друге, и треће, али чињеница је да ћемо, не учини ли се нешто конкретно, у шта је сада пред зиму тешко вјеровати, и догодине разглабати исту проблематику и појашњавати оно што је већ више пута објашњено. Вријеме потврђује да је тражење главног кривца међу једнако кривима узалудна работа од које нема и не може бити вајде, баш као ни од негдје поменуте тракавице, која, изузев тек понеке "бомбе" у наслову, не доноси ништа ново, сем подсјећања да и даље цупкамо у вишегодишњем живом блату. Меч се наставља, само не знамо који је сет по реду, нити чији је сервис... Ваљда је вријеме и за тај завршни смеч?!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.