А шта ћете сад?
Прогнозе и процјене послодаваца у Републици Српској показују да ће се и у овој години тражити радник више. А тражио се и лани. И годинама прије.
Није то нека новост.
Одавно су већ врсне занатлије свиле гнијезда широм Европе, тамо гдје се цијене они који су добро испекли занат и умију са својих десет прстију да поштено раде.
Њих Европа одавно плаћа сувим златом. Зато су и отишли преко гране.
И нису они једини. Осим мајстора, трбухом за крухом већ годинама одлазе и угоститељи.
Како и не би кад им се на приморју пужила прилика да за сезону зараде износе о којима овдје могу само да сањају.
Свима је јасно да је нас и Европу сулудо поредити, јер тамо је све много уређеније, тамо се слово закона поштује и све супротно томе дебело кажњава.
Међутим, не можемо ни бити испод сваког стандарда, радницима давати мрвице, а овамо причати како желимо у Европску унију. Не иде то једно с другим.
Рад на црно, ниске зараде, плате у коверти, добијање послова преко везе, партијске књижице и на лијепе очи, само су неки од разлога због којих су се многи спаковали и отишли. И не пада им на памет да се врате.
А отићи ће их сигурно још.
Инфлација је надувала све могуће бројеве у земљи, цијене на бензинским пумпама, маркетима, пекарама, мљекарама.... све, само није оне бројеве који показују мјесечне износе на рачунима радника.
Част изузецима, који су пратећи глобална дешавања подигли плате запосленима чувајући тако квалитетан кадар за себе и дајући раднику боље услове и шансу за опстанак овдје.
Они други ни не мисле о томе. Иако су дигли цијене производа, свих, од игле до локомотиве, ни не помишљају да дио тог колача који халапљиво грабе подијеле са онима без којих ни њихова предузећа не могу опстати. Њима нуде 23 марке више на минималну плату.
Као да ће ускоро 1. април, а не први фебруар па се мало шале са радницима.
А очекују више посла, веће зараде па ће им требати и више радника. Требаће, али питање хоће ли их наћи. За сићу више не ради нико.
Прошло је вријеме када радници нису смјели да се побуне и кажу да ће отићи јер би тада добили одговор послодавца: “Иди, има ко ће радити”.
Нема више. Та времена су прошла, јер ко год није имао рачуницу да ради овдје, снашао се у иностранству.
Тачно је да сунце туђег неба не грије као ово овдје, али од сунца се не живи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
