Препоруке у запећку

Ведрана Кулага

Ревизорске службе на свим нивоима власти годинама пишу извјештаје на које готово нико не обраћа пажњу, а најмање они који су у њима означени као кривци за спорно трошење новца свих грађана и сумњиве уговоре о разним работама.

Тако им се, једноставно, може, а на заједничком нивоу многа упозорења да такво понашање мора престати нису до данас дала ефекте, а потврда за све то лежи у извјештајима које нам свако мало сервира Канцеларија за ревизију институција БиХ.

Институције БиХ надалеко су познате по растрошности и по томе да тамо нема ни мрве одговорности према новцу који им је дат, а ни према грађанима којима треба да полажу рачуне.

Ревизори сваке године у својим налазима подвлаче да су опет пронашли исте старе грешке, да руководство те и те агенције, канцеларије, министарства... није спровело у дјело препоруке које су им послали на адресу прије годину и више, те да дио њих, по свему судећи, није ни погледао оно што су ревизори и навели и подвукли.

Бахатост је узела превише маха, а један од разлога због чега је то тако јесте непостојање система одговорности. Многи су у протеклим годинама изнова и изнова понављали да то треба у институцијама БиХ, али тешко да су ишта урадили да до тога на крају и дође.

Новац је немилице трошен на све и свашта. Стиче се често и утисак да је функционерима плаћен и ваздух који удишу, тако да нема ни потребе да се ухвате за џеп, новчаник или картицу кад им је све плаћено.

Анализа спроведених поступака јавних набавки тешко да може бити црња од садашње, списак ревизорских замјерки на бројним адресама тешко да може бити дужи, а посебно брине то што сваке године суштина остаје иста, а то је да нико од посљедње посјете ревизора није засукао рукаве и рекао да је крајње вријеме да се поставе и поштују нека правила.

Одговорност предуго стоји пред вратима институција БиХ и то је довело до енормне потрошње, огромне администрације и гомиле непотребних институција које су ту да би поједини у њима сједили и не радили ништа.

Многи планови су немилице падали у воду, а један од таквих је и онај Министарства одбране БиХ којим је предвиђено да се нађе нови начин смјештаја професионалних војних лица.

И то је прича која траје годинама, а истовремено један од најбољих примјера како се у дјело спроводе ревизорске препоруке те доказ да оне нису ништа друго сем мртвих слова на папиру која, нажалост, све чешће завршавају у кантама за отпатке.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана