Велики брат: Убиство свата и барикаде (17) - Уклањање барикада у Сарајеву

У тренутку засједања нисам обраћао пажњу ни ко је, нити у каквом својству присутан, нити шта је у записник стављено поред мога имена. Али када сам добио примјерак записника, уочио сам да сам погрешно представљен. На то сам скренуо пажњу замјенику генералног секретара Предсједништва СРБиХ Дмичићу и рекао му да сам у записнику погрешно представљен.

Дмичић, који је данас позната јавна личност и професор на факултету, својом руком извршио је исправку у мом примјерку записника, уписавши ријеч "барикада". Ипак, у серијалу емисија о мојој ратној и поратној улози Радио-телевизија БиХ ту исправку наводи у сасвим другом контексту, мада без икаквих проблема и данас, код господина Дмичића, могуће је провјерити како је и због чега унесена исправка. Уосталом, и о томе сам говорио у неколико интервјуа које сам давао свједочећи о барикадама.

После сједнице, када је направљен концепт закључака, сјећам се да је Алија Изетбеговић предложио да на државну Радио-телевизију одемо Ченгић и ја и да се обратимо јавности.

Прихватио сам Алијин приједлог под условом да, док стигнемо до зграде телевизије, закључци буду телефаксом прослијеђени редакцији, и да се у томе што је договорено не мијења чак ни запета. При изласку из сале обратио ми се генерал Кукањац захтјевом да се код Економске школе у Пофалићима уклони барикада. То је прихваћено. Усвајањем закључака су, сматрао сам, регулисана сва питања и разријешени проблеми, и о свему томе ће бити упозната јавност.

Око 19.30 Мухамед Ченгић је сјео у мој ауто и кренули смо према телевизији. Неколико стотина метара даље од хотела "Холидеј ин" пресрела нас је група од двије до три хиљаде грађана. Препознали су Ченгића. Препријечили су пут. Викали и псовали. Било их је пијаних и наоружаних. Ченгић је захтијевао да се склоне са улице и иду кућама, да прате телевизијски програм и чуће шта је договорено.

Група најратоборнијих, очигледно састављена од разних криминалаца, одбила је да се уклони с пута и саопштила су да иду право на "Холидеј ин", да се обрачунају са "четницима".

У једном моменту колима је пришао човјек по имену Слободан Сврзо, власник и уредник телевизије "Хајат". Предложио је да се преко његове телевизије обратимо јавности. Прихватили смо, вратили се до хотела "Холидеј ин", оставили кола, и пјешке, преко парка, кренули према згради Извршног вијећа, у чијем залеђу се налазила поменута телевизија. До једноспратне зграде смо, сјећам се, дошли кроз неке блатњаве уличице. Спољним дрвеним степеницама попели смо се на спрат. Улазећи у поткровље, у полумрак, чуо сам жамор. Прошавши двадесетак метара кроз ту просторију, примијетио сам да у њој има већи број људи који су сједили или лежали по поду. У полумраку је свјетлуцало оружје.

Чим смо ушли у студио, укључене су камере и рефлектори и уредник је тражио да се обратимо јавности. Рекао сам, само под условом да се из државне радио-телевизије обезбиједе закључци Предсједништва, а Ченгићева и моја обвеза и овлаштење је тек да их прочитамо. Речено је да постоје проблеми око успостављања везе са телевизијом. Ипак, након отприлике пола сата стигло је саопштење.

Прочитао сам саопштење пред камерама и саопштио на крају да смо Мухамед и ја спремни да одемо до барикада, тамо гдје би евентуално било сумњи, односно неповјерења после овог саопштења. Ченгић је казао да се плаши да оде до барикада, страх је и породицу која га гледа.

Показало се, међутим, да барикаде није ни потребно обилазити, пошто су оне након саопштавања закључака Предсједништва уклоњене.

Сутрадан, 3. марта, генерал Милутин Кукањац у Команди Друге војне области одржао је састанак коме су присуствовали представници власти, чланови Предсједништва, предсједници странака и велики број представника медија. Присутни су Изетбеговић и Караџић. На том састанку такође сам био и ја.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.