ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем

17. мај 1995.

Руперт Смит је опет инсистирао да разговара са генералом Ратком Младићем. Састанак је договорен на Балкани код Мркоњић Града.

И одједном, ето ти га.... Слијеће хеликоптер са ознакама Уједињених нација... Из њега излази Смит... Прилази му Ратко... Поздрављају се прилично пријатељски.

- Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника - вели Смит Младићу.

- Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад не бисте спустили овдје гдје сте управо слетјели - одговори му Младић.

Американац се само насмија. Узе под руку Младића и одоше... Замакоше у једну од хотелских просторија гдје су разговарали око сат времена. Нисам сазнао о чему... Нису биле предвиђене ни изјаве нити било шта друго... Па ни саопштење које је, нас неколико новинара, и те како интересовало.

6. јуни 1995.

Након срамотног пада Бабине греде, локалитета на падинама Шатор планине, са којег су једноставно побјегли припадници наше војске, Хрвати су заузели и све друге значајније коте на овом дијелу босанскограховског, односно гламочког ратишта. Сада они доминирају цијелим овим подручјем пошто су артиљерију извукли, већ раније, на Динару и синоћ на Шатор. Чини ми се да је овдје све већ готово.

7. јуни 1995.

Личко Петрово Село. Још једна размјена двије зараћене стране. Међутим, ова је била по много чему друкчија, од безброј претходних.

Наши су муслиманској страни припремили четворицу, односно четири сандука са тијелима, погинулих прије десетак дана, недалеко од Слуња, на територији Републике Српске Крајине. Тада су, наиме, припадници Српске војске Крајине, оборили хеликоптер украјинског контигента УНПРОФОР-а, који је из Бихаћа са два члана посаде и четири путника летио према Загребу. У хеликоптеру међународних, тобоже, мировњака, били су један од челних људи СДА Ирфан Љубијанкић, познати бихаћки гинеколог Менсур Шабулић, те Изет Мухамедагић и Фадил Пекић.

Одмах послије рушења хеликоптера настала је трка и отимање око "товара" у којем је, поред осталог било и више милиона њемачких марака које су Љубијанкић и његови, носили у Загреб пошто је те марке, до 1. јуна, требало замијенити у нове апоене чије "штанцање" је било управо завршено у Њемачкој.

Међу документима једног од погинулих био је и списак који је код њих пронађен и то са именима око три хиљаде муслимана Цазинске крајине који су погинули у борбама са српском војском и Крајине и Републике Српске. Било је на том списку не мали број имена погинулих и у међумуслиманским сукобима  припадника Народне одбране Фикрета Абдића и Петог корпуса Алије Изетбеговића.

Српској страни је тог дана у Личком Петровом Селу испоручен и лимени сандук са посмртним остацима, наводно, команданта Хрватског вијећа одбране Бихаћа Владе Шантића којег су 8. марта у Костелима недалеко од Бихаћа,  убили пратиоци, односно припадници личног обезбјеђења команданта Петог корпуса Армије РБиХ Атифа Дудаковића.

Сутра: Спасавање Скота О'Грејдија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.