Горан Рачић: Занимања “кројити” по мјери привреде, а не по норми наставника

Нагласио је да је потребна квалитетна припрема и много рада да би дуално образовање у средњим школама заживјело на прави начин.

- Ако се  спотакнемо у систему дуалног образовања, затворићемо сва врата и нећемо успјети обезбиједити радну снагу која нам је пријеко потребна - истакао је Рачић.

ГЛАС: Да ли је Подручна привредна комора Бањалука спремна за изазове које доноси систем дуалног образовања?

РАЧИЋ: Потписали смо споразуме са аустријским и њемачким коморама, као и са Привредном комором Србије, која је стратешки партнер у примјени тог система школовања. Добро је што је лани донесен Закон о средњем образовању који отвара могућност примјене дуалног образовања, али нам требају подзаконски акти. Сматрамо да је најбоље праксу започети у двије или три најбоље опремљене школе, које имају стручан кадар, а затим те примјере добре праксе постепено примјењивати и у осталим. У тај систем морамо укључити набоље фирме са локалног тржишта које имају адекватне кадрове и савремену технологију, јер они су кључна карика у том процесу. Важно је да едукујемо ученике да уписују стручна занимања која требају привреди, да знају да их у предузећима чека плаћена пракса, а оне најбоље и посао. Преговарамо и са локалним заједницама да дају веће стипендије средњошколцима.

ГЛАС: Како оцјењујете стање привреде на подручју бањалучке регије у првих шест мјесеци ове године?

РАЧИЋ: Привредна активност у регији у првом полугодишту је у паду. Биљежимо пад индустријске производње. Оно што посебно забрињава јесте да је пад забиљежен и у гранама које су раније имале стопу раста, попут текстилне и кожарске индустрије. Ако се тренд пада настави, нећемо имати планирану стопу раста БДП-а.

ГЛАС: Колики је тај пад?

РАЧИЋ: Ријеч је о двоцифреном броју. Негативан тренд који је забиљежен у првом тромјесечју настављен је и након тога.

ГЛАС: У чему видите излаз из те ситуације?

РАЧИЋ: Потребно је наставити са великим инфраструктурним и јавним инвестицијама јер оне генеришу раст и развој, растеретити привреду бројних парафискалних намета, компликованих процедура које стварају додатне трошкове и, наравно, приступити и фискалном растерећењу привреде смањењем оптерећења на рад. Предузимамо одређене мјере са Владом РС којима настојимо мобилисати домаће ресурсе, да наше фирме добијају послове на тендерима. То би допринијело стабилизацији домаће индустрије. Већ смо припремили споразум који ћемо потписати ових дана са “Електропривредом РС”, а након тога и са другим јавним предузећима и болницама.

ГЛАС: Да ли се привреда на подручју бањалучке регије суочава са одласком радника и у којој мјери је тај проблем изражен?

РАЧИЋ: Одлив радне снаге је сигурно у великој мјери допринио овим негативним трендовима, међутим, само наивни могу мислити да је то проблем који нас је задесио у протеклих годину или двије. Ми смо још прије пет година указивали на тај проблем, наводећи да ће недостатак радне снаге бити ограничавајући фактор за развој многих индустрија. О томе смо говорили и на првом “Јахорина економском форуму”, када је донесен закључак да Српска треба да реформише образовни систем и прилагоди га потребама реалног сектора. Тада је истакнуто да је код нас стопа незапослености између 25 и 33 одсто, те да није реална и да је много мања. Указали смо и на потребу реформисања Завода за запошљавање РС, односно да на евиденцијама буду само они који активно траже посао, како бисмо имали прецизне податке о радној снази. Та реформа је на помолу, али све ово са чиме се сада суочавамо посљедица је кашњења тих процеса. У медијима се константно објављују информације о одласку радника и ми морамо зауставити ту кампању. Сугеришемо свим послодавцима који се суочавају са одласком кадра да оставе своја врата отворена за те раднике уколико пожеле да се врате, а многи су се већ вратили.

ГЛАС: Која радна снага највише недостаје привреди?

РАЧИЋ: Нама у овом моменту недостају радници у готово свим прерађивачким гранама, од дрвне, машинске и текстилне индустрије, до сектора информационих технологија.

ГЛАС: Које су најзначајније активности Подручне привредне коморе Бањалука у првом полугодишту?

РАЧИЋ: Спровели смо обуку 15 ментора у фирмама и они су оспособљени да у компанијама у којима раде приме дјецу на праксу и да њима преносе стручна знања. У идућем периоду анкетираћемо компаније које су заинтересоване за систем дуалног образовања како бисмо видјели да ли испуњавају услове у погледу кадра и технологије. Учествовали смо на Другом сајму дијаспоре у Бањалуци, те на пословном сајму у Новом Саду, гдје смо делегирали питање заступника фирми из Србије. Преговори су у току и очекујем да ће двије или три српске фирме ускоро вратити заступништва из ФБиХ у Српску.

ГЛАС: Да ли сте задовољни радом изложбеног салона у Линцу?

РАЧИЋ: Сматрамо то добрим потезом, а дневно салон посјете представници десетак компанија. У плану је израда веб-сајта и апликације за мобилни телефон, а тај пројекат планирамо да представимо у свим привредним коморама Горње Аустрије.

ГЛАС: Планирате ли да отворите изложбени салон и у другим земљама?

РАЧИЋ: Имамо захтјеве да нешто слично урадимо у Њемачкој, Мађарској, Пољској, па чак и у Русији, али нећемо да журимо док не сагледамо све предности и недостатке овог пројекта у Линцу.

ГЛАС: Који су планови бањалучке Привредне коморе за идући период?

РАЧИЋ: Планирамо пословни форум у Линцу у септембру како бисмо још једном представили све привреднике који у изложбеном салону у том граду излажу своје производе. На јесен нас очекују и Дани Војводине у Требињу, гдје ћемо разговарати о уклањању царинских баријера које ограничавају бизнис између РС и Србије. Почетком октобра у Бечу је најављен пословни форум на којем ће се представити Српска и Србија. Такође, учествоваћемо на Данима Српске у Србији, за када је планирано да се у Привредној комори Србије одржи презентација једног новог пројекта који би требало да буде наставак наше кампање “Произведено у Српској, наше је боље”, с циљем промоције групе наших произвођача и онога што производе под мотом “врхунски производ Српске”.

 Фондација “Привредник”

ГЛАС: Од прошле године на подручју РС постоји и Фондација “Привредник”, шта је циљ њеног оснивања?

РАЧИЋ: Привредна комора РС и Подручна привредна комора Бањалука су са Академијом наука и умјетности Српске и наша два јавна универзитета основали фондацију која баштини традицију са краја 19. вијека. Тадашњи српски привредници из Загреба, са Владимиром Матијевићем и његовом супругом на челу, основали су фондацију која је имала задатак да стипендира талентовану сиромашну дјецу и они су између два рата одшколовали око 45.000 српске дјеце. Управо је завршен конкурс за пријем стипендиста Фондације “Привредник”, те од септембра планирамо да стипендирамо прву генерацију “Привредникових” питомаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.