Отањили и извоз и увоз: Гљиве у складиштима чекају купце

Данијела Бајић
Отањили и извоз и увоз: Гљиве у складиштима чекају купце

БАЊАЛУКА - Да ни произвођаче и откупљиваче гљива нису заобишли проблеми у пословању узроковани кризом, попут губитка тржишта и партнера, свједочи и податак да су у прва три мјесеца ове године и извоз и увоз пали за чак 60 одсто у односу на исти период лани.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО), од јануара до краја марта ове године БиХ је извезла 21.199 килограма гљива у вриједности од 234.611 марака, док су истовремено на домаће тржиште из иностранства стигла 13.882 килограма ових производа, за шта је издвојено 52.986 КМ. У истом периоду прошле године, говоре подаци УИО, БиХ је извезла 37.317 килограма гљива које су коштале 421.219 марака, а увезла 21.417 килограма чија је вриједност била 88.455 КМ.

Подаци УИО показују да је БиХ током ове године јестивих гљива и тартуфа највише пласирала у Словенију и то у количини од 6.720 килограма, а у вриједности од 87.571 КМ, док је на тржиште Италије отишло  576 килограма, за шта је наплаћено 98.847 КМ. Истовремено, на домаће тржиште највише гљива стигло је из Хрватске и Србије.

- БиХ је претходне године јестиве гљиве и тартуфе пласирала и на тржиште Француске, Шпаније, Белгије, Њемачке, Хрватске, Аустрије, Румуније, Пољске, Холандије, Мађарске - подаци су УИО.

Директор зворничког предузећа за откуп љековитог биља и шумских плодова "Смрчак" Марко Мијатовић истакао је за "Глас" да је ове године знатно мања потражња за гљивама у односу на лани.

- Многи су јесенас попунили своја складишта, која се спорије празне него раније због лошије куповне моћи становништва усљед разних поскупљења. Купци из иностранства су у првом кварталу смањили наруџбе, а и оно гљива што су поручили углавном је било јефтиније и лошијег квалитета - казао је Мијатовић и додао да се криза и те како осјети.

Сакупљањем шумских плодова попут смрчка, лисичарке, црне трубе, али и вргања, који је и најтраженији, претежно се бави сеоско становништво, које на тај начин надопуњује кућни буџет. Ускоро би, каже, требало да крене берба првих овогодишњих гљива.

- У априлу се појављује смрчак, а има и јаблановача, које расту уз јабланове. Мај је резервисан за брање вргања. Углавном, сваки мјесец до новембра има своју гљиву - рекао је Мијатовић.

Према његовим ријечима, лани је у односу на годину раније због климатских промјена било знатно мање гљива, првенствено вргања.

Власник предузећа "Гљива комерц" из Бањалуке Дејан Милаковић казао је да шумских гљива има све мање, те су лани углавном продавали род из 2022.

- Из тог разлога смо покренули сопствену производњу шампињона, које откупљују домаћи маркети - рекао је Милаковић и додао да је гљива мало скупљи производ који је више заступљен у исхрани странаца.

Криза у свијету је, сматра он, на неки начин утицала на смањење извоза, највише из разлога што су многе фирме, међу којима има и ресторана, ставиле кључ у браву.

Статистика

Према подацима УИО, на инострано тржиште из БиХ лани је извезено гљива у вриједности од 7,78 милиона марака, док је истовремено на рафове домаћих маркета стигло ових производа вриједних 360.413 КМ. Подаци показују да је извоз гљива лани чак 21 пут надмашио увоз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана