Дуг пут до опоравка БДП-а

Према подацима Републичког завода за статистику највећи пад од чак 25,2 одсто забиљежен је у секторима умјетност, забава, рекреација и остале услужне дјелатности.

У трговини, саобраћају, хотелијерству и угоститељству забиљежен је пад од 15 одсто, а у прерађивачкој индустрији и производњи и снабдијевању електричном енергијом пад од 9,8 одсто.

Једине дјелатности, према подацима статистичара, у којима је забиљежен скроман раст бруто додате вриједности су пољопривреда, шумарство и риболов са растом од 2,8 одсто и финансијске и дјелатности осигурања у којима је забиљежен раст од 1,5 одсто.

Статистика показује да је у другом тромјесечју прошле године Српска имала раст БДП-а од 2,4 одсто, а у истом периоду 2018. године 3,9 одсто, док је у другом тромјесечју 2017. године раст био 3,1 одсто.

Члан Удружења економиста РС SWOT Александар Љубоја каже за “Глас Српске” да је Српска прошле године по свим параметрима, од индустријске производње, БДП-а, те покривености увоза извозом биљежила позитивне трендове, што потврђује и суфицит у буџету РС од 40 милиона КМ.

- Постојале су све предиспозиције да тај тренд раста буде настављен и са аспекта уговора са ино-купцима, очекивали смо повећање запослености, раст извоза и већи степен покривености увоза извозом, што се у јануару и фебруару и обистинило. Међутим, појавом пандемије долази до успоравања привредних циклуса, у неким секторима и до застоја, посебно у сектору металне индустрије, транспорта и туризма, што је довело до пада БДП-а од скоро седам одсто - рекао је Љубоја.

Додао је да је тај пад логичан, али није катастрофалан, какав би могао бити ако оваква ситуација буде настављена.

- Нажалост подаци за треће тромјесечје сигурно ће бити лошији. Евидентно је да долази до благог опоравка и стабилизације појединих грана привреде, али не свих, туризам и транспорт и даље стагнирају, тако да генерално можемо очекивати пад БДП-а у трећем тромјесечју, као и до краја ове и на почетку наредне године. Тек на љето могуће је да, уколико дође до стабилизације епидемиолошке ситуације, БДП почне расти - појаснио је Љубоја. Нагласио је да се значајни раст бруто домаћег производа може очекивати тек у 2022. години, односно да би тада можда могли параметре вратити на ниво из 2019. године.

Регион

Пандемија вируса корона увела је у рецесију и привреде земаља региона па је тако индустријска производња у Хрватској у паду већ десети мјесец заредом, а у тој земљи БДП је у другом тромјесечју пао за 15,1 одсто. Смањена потрошња довела је и Црну Гору у проблеме, а та земља биљежи пад извоза за око 12 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.