Фиреров штаб (11)

Глас Српске 28.06.2007 00:00

У вријеме када је Хајнрих Химлер био неприкосновен у полицији Рајха, Милер је за њега шпијунирао, сплеткарио и потказивао помажући му да се ослободи непожељних људи у свом окружењу.

Фирер је у свом штабу имао сатрапе, а ови су опет у својим ресорима ангажовали типове који су послушно извршавали њихове налоге. Један од таквих био је Хајнрих Милер, помоћник у управљању Гестапоом, чији је шеф био Рајнхард Хајдрих, на кога су чехословачки родољуби маја 1942. године бацили бомбу и убили га. Три године пре тог догађаја полицајац Милер је већ имао добро искуство за једну операцију која ће тек уследити. Тај Милер био је некад припадник криминалистичке полиције у Минхену и борио се против илегалних нацистичких акција. Овај рођени Баварац, четвороугласте простачке главе, ниског раста, неугледног понашања и слабе интелигенције, био је необично упоран и својеглав. Окорели бирократа, који се бринуо само за своју егзистенцију и напредовање, Милер је био прави поклоник "култа силе." Осећао је мржњу према свему што је симболизовало дух и интелигенцију и није био у стању да подноси људску разборитост и ведро расположење. Једном приликом рекао је Валтеру Шеленбергу да би све интелектуалце требало стрпати у један рудник угља и дићи у ваздух. Није свој бес случајно искалио пред Шеленбергом. Познавао га је као виспреног човека и порука коју је пред њим упутио интелектуалцима, израз је његове нетрпељивости и према њему. Полицајац фанатик Такав је био Милер, новопридошли члан нацистичке странке, који је живео у страху да ће га неко претећи, па се због тога стално надметао са службом безбедности према којој је гајио извесну супарничку мржњу. Фанатик Милер, искусни полицајац, стекао је велико поверење Рајхсфирера Хајнриха Химлера. Чак и последњих дана, пред слом нацизма, Милер је извршио наредбу свога шефа оставши у Берлину и после бекства свих служби Рајха. У времену кад је нацизам бујао и Хајнрих Химлер био неприкосновен у полицији, Милер је за њега обављао најпрљавије послове. Шпијунирао је колеге, сплеткарио и потказивао људе, помажући Химлеру у уклањању оних који више нису били пожељни. Спреман на све, њему ништа није сметало да се бави и најодвратнијим стварима. За његово име је везана једна од најбруталнијих провокација у којој је учествовао. Милер је прихватио да инсценира напад тобоже пољских командоса на немачку радио станицу у Глејевицу, недалеко од пољско-немачке границе августа 1939. године. Ова акција је позната под именом "Операција Химлер". A ево о чему је реч: Детаљан план припреман је у врху полиције Рајха, у троуглу Химлер, Хајдрих и Милер. Онда је десетог августа Рајнхард Хајдрих позвао свог поверљивог саборца из СД (главне службе безбедности), Aлфреда Хелмута Наујокса и рекао му да треба да се инсценира напад на немачку радио станицу у Глејевицу у Горњој Шлеској. Нагласио је да се напад изведе тако да остави утисак да су то учинили "пољски командоси". - Морамо имати за страну штампу и немачку пропаганду, материјалне доказе тих пољских испада - рекао му је Хајдрих. Наујокс је са шесторицом одабраних припадника СД, 25. августа 1939. отпутовао у Глејевиц. Чекајући ту Хајдрихове даље налоге, позван је да дође у Опелн, градић у Шлеској, удаљен око шездесет километара од Глејевица. Ту га је нашао Милер, кога је Хајдрих задужио да прибави материјал за акцију "конзерве". Тај материјал били су, у ствари, политички затвореници из концентрационих логора, њих дванаест. Окорели Милер уверавао их је да ће после изведене акције бити пуштени на слободу. Биће то награда за учествовање у патриотском подухвату, лагао им је Милер. Гестаповац Наујокс је на Нирнбершком процесу изјавио: "Милер је рекао да има дванаест или тринаест осуђеника које бисмо, одевене у пољске униформе, могли оставити мртве на месту догађаја, како би се видело да су погинули за време напада. Њихову смрт би изазвале инјекције које би им дао лекар из Хајдрихове службе. Затим би били устрељени из ватреног оружја да се виде прострелне ране. После инцидента очекивао се долазак представника штампе и других личности, након чега ће полиција дати извештај. Милер ми је још рекао да је Хајдрих наредио да ми једног од тих осуђеника стави на располагање за акцију у Глејевицу..." Наујокс је даље сведочио: "... Тридесет првог августа примио сам Хајдрихову шифровану поруку за напад који је требало да се изврши у осам сати исте вечери, нагласивши: 'Пре него што извршите тај напад, затражите од Милера конзерве'. Тако сам поступио и захтевао да ми пошаље једног човека. Човек кога су ми послали био је жив, али није био при свести. Покушао сам да му отворим очи, али по погледу нисам могао установити да ли је жив, већ само по дисању". Трупе улазе у Пољску У одређено време одиграо се планирани напад "пољских командоса" и сутрадан су немачке моторизоване колоне навалиле према граници, продирући у Пољску. Истовремено Хитлер је у Рајхстагу хистерично урлао, набрајајући "неколико пограничних инцидената" које су наводно извршили Пољаци. За напад на радио станицу у Глејевицу, нагласио је да су га "извршиле регуларне пољске трупе". Тада је то била вест у коју су веровали Немци. Хитлер ју је изговорио и ко је смео да посумња? Пред светом је нађен изговор за улазак Немаца у Пољску, чија ће окупација наговестити исту судбину многих европских земаља. Тек после Другог светског рата откриће се да је то била крупна и за Рајх значајна провокација нацистичке полиције и њених мрачних вођа. Политички затвореници су коришћени као жртве нацизма, који није имао милости ни према сународницима. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.