Солидарност

Солидарност
Жељка Домазет
11.06.2014 21:00

Још мало па ће проћи и мјесец од навале воде на половину БиХ, од незапамћене катастрофе од које се ова земља сигурно још задуго неће опоравити.

Са свих страна из различитих крајева свијета, од међународних организација, разних земаља, институција и појединаца свакодневно пристиже помоћ да би се катастрофа колико-толико превазишла и умањила.

Мада се још не зна колике су размјере овог природног погрома, колика је штета, али ни колика је помоћ до сада стигла и колико ће донијети донаторска конференција која би требало ускоро да се одржи, већ са првим повлачењем воде показало се ко је солидаран и колико, а ко је глув за било какву туђу несрећу.

Док су са једне стране и дјеца скупљала помоћ за угрожене, док су они са најплићим џеповима уплаћивали покоју марку или на хуманитарне бројеве слали посљедње марке са својих допуна за телефон, дотле су они који су запослени у институцијама на нивоу БиХ показали сву своју осионост и бездушност.

Показали су да неће да виде сву несрећу обичних људи, углавном оних који се нису могли склонити нигдје и који такође немају куда када се вода повуче.

Умјесто да сви који су запослени у институцијама на нивоу БиХ, а који зарађују много више од "обичних смртника", без икаквог премишљања уплате своју макар по једну дневницу, на тај апел одазвало се тек нешто јаче од половине њих.

Мада би се дебеле суме новца могле накупити за угрожене брисањем којекаквих накнада за одвојени живот, посјете породици, употребе мобилних телефона и којекаквих давања за која обичан свијет понајчешће није ни чуо да постоје, све је остало на само пукој могућности која није искоришћена, нити је ико од силника са дебелим џеповима хтио да се одрекне.

У земљи у којој је администрација баснословно плаћена и мимо сваке логике, кукумавчење по свијету за помоћ је остало и двије деценије након рата једина опција за санацију све штете.

Све то јасно указује на чињеницу да је хуманост побјегла од дебелих новчаника и задржала се ипак на сиротињи, која је још није заборавила.

Да је којим случајем другачије, унутрашња рационалност у трошењу била би бар добрим дијелом довољна да санира ову природну катаклизму која нас је задесила.

Колумне Коментар дана