Firerov štab (11)

U vrijeme kada je Hajnrih Himler bio neprikosnoven u policiji Rajha, Miler je za njega špijunirao, spletkario i potkazivao pomažući mu da se oslobodi nepoželjnih ljudi u svom okruženju.

Firer je u svom štabu imao satrape, a ovi su opet u svojim resorima angažovali tipove koji su poslušno izvršavali njihove naloge. Jedan od takvih bio je Hajnrih Miler, pomoćnik u upravljanju Gestapoom, čiji je šef bio Rajnhard Hajdrih, na koga su čehoslovački rodoljubi maja 1942. godine bacili bombu i ubili ga. Tri godine pre tog događaja policajac Miler je već imao dobro iskustvo za jednu operaciju koja će tek uslediti. Taj Miler bio je nekad pripadnik kriminalističke policije u Minhenu i borio se protiv ilegalnih nacističkih akcija. Ovaj rođeni Bavarac, četvorouglaste prostačke glave, niskog rasta, neuglednog ponašanja i slabe inteligencije, bio je neobično uporan i svojeglav. Okoreli birokrata, koji se brinuo samo za svoju egzistenciju i napredovanje, Miler je bio pravi poklonik "kulta sile." Osećao je mržnju prema svemu što je simbolizovalo duh i inteligenciju i nije bio u stanju da podnosi ljudsku razboritost i vedro raspoloženje. Jednom prilikom rekao je Valteru Šelenbergu da bi sve intelektualce trebalo strpati u jedan rudnik uglja i dići u vazduh. Nije svoj bes slučajno iskalio pred Šelenbergom. Poznavao ga je kao visprenog čoveka i poruka koju je pred njim uputio intelektualcima, izraz je njegove netrpeljivosti i prema njemu. Policajac fanatik Takav je bio Miler, novopridošli član nacističke stranke, koji je živeo u strahu da će ga neko preteći, pa se zbog toga stalno nadmetao sa službom bezbednosti prema kojoj je gajio izvesnu suparničku mržnju. Fanatik Miler, iskusni policajac, stekao je veliko poverenje Rajhsfirera Hajnriha Himlera. Čak i poslednjih dana, pred slom nacizma, Miler je izvršio naredbu svoga šefa ostavši u Berlinu i posle bekstva svih službi Rajha. U vremenu kad je nacizam bujao i Hajnrih Himler bio neprikosnoven u policiji, Miler je za njega obavljao najprljavije poslove. Špijunirao je kolege, spletkario i potkazivao ljude, pomažući Himleru u uklanjanju onih koji više nisu bili poželjni. Spreman na sve, njemu ništa nije smetalo da se bavi i najodvratnijim stvarima. Za njegovo ime je vezana jedna od najbrutalnijih provokacija u kojoj je učestvovao. Miler je prihvatio da inscenira napad tobože poljskih komandosa na nemačku radio stanicu u Glejevicu, nedaleko od poljsko-nemačke granice avgusta 1939. godine. Ova akcija je poznata pod imenom "Operacija Himler". A evo o čemu je reč: Detaljan plan pripreman je u vrhu policije Rajha, u trouglu Himler, Hajdrih i Miler. Onda je desetog avgusta Rajnhard Hajdrih pozvao svog poverljivog saborca iz SD (glavne službe bezbednosti), Alfreda Helmuta Naujoksa i rekao mu da treba da se inscenira napad na nemačku radio stanicu u Glejevicu u Gornjoj Šleskoj. Naglasio je da se napad izvede tako da ostavi utisak da su to učinili "poljski komandosi". - Moramo imati za stranu štampu i nemačku propagandu, materijalne dokaze tih poljskih ispada - rekao mu je Hajdrih. Naujoks je sa šestoricom odabranih pripadnika SD, 25. avgusta 1939. otputovao u Glejevic. Čekajući tu Hajdrihove dalje naloge, pozvan je da dođe u Opeln, gradić u Šleskoj, udaljen oko šezdeset kilometara od Glejevica. Tu ga je našao Miler, koga je Hajdrih zadužio da pribavi materijal za akciju "konzerve". Taj materijal bili su, u stvari, politički zatvorenici iz koncentracionih logora, njih dvanaest. Okoreli Miler uveravao ih je da će posle izvedene akcije biti pušteni na slobodu. Biće to nagrada za učestvovanje u patriotskom poduhvatu, lagao im je Miler. Gestapovac Naujoks je na Nirnberškom procesu izjavio: "Miler je rekao da ima dvanaest ili trinaest osuđenika koje bismo, odevene u poljske uniforme, mogli ostaviti mrtve na mestu događaja, kako bi se videlo da su poginuli za vreme napada. Njihovu smrt bi izazvale injekcije koje bi im dao lekar iz Hajdrihove službe. Zatim bi bili ustreljeni iz vatrenog oružja da se vide prostrelne rane. Posle incidenta očekivao se dolazak predstavnika štampe i drugih ličnosti, nakon čega će policija dati izveštaj. Miler mi je još rekao da je Hajdrih naredio da mi jednog od tih osuđenika stavi na raspolaganje za akciju u Glejevicu..." Naujoks je dalje svedočio: "... Trideset prvog avgusta primio sam Hajdrihovu šifrovanu poruku za napad koji je trebalo da se izvrši u osam sati iste večeri, naglasivši: 'Pre nego što izvršite taj napad, zatražite od Milera konzerve'. Tako sam postupio i zahtevao da mi pošalje jednog čoveka. Čovek koga su mi poslali bio je živ, ali nije bio pri svesti. Pokušao sam da mu otvorim oči, ali po pogledu nisam mogao ustanoviti da li je živ, već samo po disanju". Trupe ulaze u Poljsku U određeno vreme odigrao se planirani napad "poljskih komandosa" i sutradan su nemačke motorizovane kolone navalile prema granici, prodirući u Poljsku. Istovremeno Hitler je u Rajhstagu histerično urlao, nabrajajući "nekoliko pograničnih incidenata" koje su navodno izvršili Poljaci. Za napad na radio stanicu u Glejevicu, naglasio je da su ga "izvršile regularne poljske trupe". Tada je to bila vest u koju su verovali Nemci. Hitler ju je izgovorio i ko je smeo da posumnja? Pred svetom je nađen izgovor za ulazak Nemaca u Poljsku, čija će okupacija nagovestiti istu sudbinu mnogih evropskih zemalja. Tek posle Drugog svetskog rata otkriće se da je to bila krupna i za Rajh značajna provokacija nacističke policije i njenih mračnih vođa. Politički zatvorenici su korišćeni kao žrtve nacizma, koji nije imao milosti ni prema sunarodnicima. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.