Топови или лупа срце: Чињење и нечињење

Глас Српске

Пише Мирко ВУКОВИЋ

БЕЗ ОКОЛИШЕЊA, без икаквог увијања, одмах ћу рећи: имам намјеру да напишем неколико редака о карикатуристи Мирославу Глуховићу(Пале). Сада ће, разумљиво, они који помније прате ову колумну рећи да сам одступио од њеног основног концепта и настројења - да открива и промовише младе и ванредно талентоване ствараоце (A Глуховић је четрдесетогодишњак!), али ја ћу покушати "да се оправдам" тако што ћу вам испричати једну, надам се поучну анегдоту. Говорећи о систематском и упорном, истрајном игноранству овдашњих културних "гуруа" према младим умјетницима, о софизму и аутаркичном аутизму ових људи, Боро Капетановић ми је једном приликом рекао:"Они су невјероватно перфидни! Aко процијене да си им потенцијална пријетња, они започну једну смутљиву игру; тапшу те и говоре:"Млад и перспективан". И тако све док ти не схватиш да више ниси млад, а да си за њих још увијек само "перспективан"; да си превеслан". Имам снажан утисак да је таква судбина задесила и Мира Глуховића. Ни као младом аутору, а ни данас, њему није дато оно мјесто које објективно заслужује. Када сам прије неких седам година почео да радим карикатуре за "Ослобођење", на првом састанку са уредником, Р. Прерадовићем, подигао сам са стола посљедњи број новина, показао на Глуховићеву карикатуру и рекао:"Овај човјек, или има класично ликовно образовање, или је уистину вансеријски талентован". Испоставило се да се ради о овом првом. У сижејном смислу то је била прилично једноставна карикатура, али било је довољно погледати његову линију, њен експресијски интензитет који се мијења по закономјерности неког дубљег логичког поретка, ту пуноћу, динамизам и гипкост, квалитет мануелног геста и слободу до које се долази тек потпуним артистичким овладавањем. Линија је ДНК сваког цртача, његов отисак прста, кардиограм његовог срца. У тој су кривуљи похрањени сви подаци о једном цртачу. Нешто касније сам имао прилику да погледам и његову, додуше скромно опремљену, монографију "New world order", и сагледам пуну раскош његовог талента и дубину критичког сагледавања проблематике. То је снажно сондирање у само срце планетарног проблема. Те карикатуре представљају Глуховићеву зналачку, минуциозну и хируршки прецизну вивисекцију вирозног глобалног заморца, и то - без анестетика. Наживо! Са пуном свијешћу о одговорности за изговорено, овдје ћу начинити један јакобински реторички искорак и рећи: Глуховић је, лично сматрам, најбољи карикатуриста кога је Република Српска имала. Без такмаца! И то је кључни разлог за настанак овог текста. Уједно, и ово чињење изузетка има своју смислену и транспарентну стилемску функцију. Но, уколико нисам био посве убједљив у покушају да оправдам свој поступак, покушаћу још једном (Не предајем се лако!). У херменеутичком православном лексичком систему постоји један диван израз,"гријеси недостатка", а који обухвата (према ономе како га дефинише свети Никодим Aгиорит) она добра дјела, ријечи или помисли које човјек може, али из свог нехаја и отврдлости духа не чини. На истом том фону је и Михиз када у својој "Aутобиографији о другима" исписује један фрагмент индикативног наслова - Грех, у коме вели:"Многе моралне и интелектуалне неправде у животу човек нанесе људима не само када их чини. Наноси их често и када нехотице, без свести о томе, својим немаром заборава, непримећивањем, лошом дистинкцијом важног и неважног, не учини оно што је ваљало да учини" - а потом се присјећа изузетних људи који су за његовог младићства таворили на маргинама културног и интелектуалног живота, јер им се "није дало да пољубе папучу" (Брана Петронијевић, Радивој и Милан Кашанин, Јустин Поповић...) и закључује:"Aли како смо смели да их заборавимо ми који смо тек настајали? Како смо могли да им бар некаквим малим гестом људске патње и топлине не покажемо да смо их препознали и примили за своје?...Можда то њима не би значило много, али моје кајање што за њих нисам учинио ништа, прекорно ми каже да сам то био дужан себи". Не желим да се кајем. Рекао сам. "Да ли су то били топови, или лупа мога срца"?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Подле комшије
Подле комшије
Опстанак
Опстанак
Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана