Vukovar vs. Вуковар

Vukovar vs. Вуковар
Мирјана Кусмук
07.09.2013 13:55

Vukovar. Да ли знате које нације је човјек који је овако написао име града у којем се ових дана дигла "револуција" против једног писма?

Да ли знате какав је он човјек? Знате ли да је то мушкарац или жена, дијете или старац, професор или сељак? Наравно да не знате. Писмо не говори ни о једној од ових, али ни других особина било ког човјека.

Вуковар. Да ли знате какав је човјек који је овим писмом написао име града који данима не силази са насловница, града у којем се "бије одсудна битка" за наводни национални идентитет народа који је своју државу нешто прије два мјесеца увео у ЕУ.

Ћирилица

Наравно да о човјеку не можете да знате ништа на основу тога којим писмом пише име града, улице, своје име, име своје државе ...... Не можете да знате ни да ли је Србин, јер може то бити и Хрват, али и Македонац, Бугарин, Рус или Румун у 19. вијеку. Можда је то неки припадник уваженог фрањевачког католичког реда писао "босанчицом".

Нажалост, теза да је у Хрватској непожељан онај ко пише ћирилицу, јер је то писмо некултуре, зла, нецивилизације, јер је то једнако Србин и јер је Србин једнако "четник",  није дошла са 1991. годином у Вуковар, град који је за Хрвате синоним страдања у протеклом рату. А и зашто би? Није ли службено писмо ЈНА, која је војевала у Вуковару, било латиница?

Теза у којој је однос према писму био однос према народу, српском народу, јављала се увијек када би се пробудиле авети мржње и када је народ, колико и писмо бивао демонизован и омрзнут.  

Овонедјељни вуковарски скуп "Обрана Хрватске од ћирилице", вратио нас је тако у срамни 25. април 1941. године када је Анте Павелић, поглавник нацистичке НДХ, потписао Законску одредбу о забрани ћирилице.

Послије тог закона почело је уништавање штампарија у Хрватској, уништавање писаћих машина са ћириличним словима, спаљивање ћириличних књига по узору на Берлин 1933. године у којем су нацисти на ломачи спаљивали  непримјерену литературу.

Није било назнака посљедњем рату и страдањима, када је директор ТВ Загреб смијењен због емитовања филма титлованог ћирилицом.

Цијели циркус настао је лани када је Вијеће за телекомуникације Хрватске ТВ РТЛ упутило опомену јер нису титловали, тј. превели српски филм.

Глас разума била је изјава хрватске министарке културе Андрее Златар која је поручила да не види никакав разлог за титловање српских филмова или преводе књижевних дјела.

- То је језик за који нам не треба превод. Пракса се треба свести на рационална рјешења. Српски јест страни језик, али страни језик који разумијемо. То је ствар здравог разума - поручила је надасве разумна министарка.

Моја кћерка баш недавно читала је "Господу Глембајеве", дјело великог хрватског писца Мирослава Крлеже, штампано ћириличним писмом.

Да ли би и та књига била непожељна у Вуковару? Да ли је Крлежино дјело боље, да ли је његова мисао паметнија, љепша и племенитија када је књига штампана латиницом?

Да ли ће бити више правде у вуковарском суду ако на табли Општински суд натпис буде латинични? Да ли је администрација општине Вуковар боља, поштенија, бржа... само зато што је натпис на тој згради латинични?

Зашто би новине у којима пишем ову колумну биле нецивилизоване, зле или лошије од било којих других само зато што се штампају на ћирилици?

Село Кочерин

А баш ове године недалеко од Широког Бријега, у мјесту Кочерин у западној Херцеговини, тамо гдје по предању живе "најтврђи Хрвати", један занимљив човјек, директор Туристичке канцеларије, пјесник, књижевник, клесар, етнолог и љубитељ старина, Грго Микулић подигао је  споменик ћирилици.

Слова А, Б, В, Г, Д, Е исклесана у херцеговачком камену и висока скоро 1,5 метар красе раскрсницу у Кочерину, у којем је етнички састав становништва 100 одсто Хрвати.

Чијој су то ћирилици Грго и Хрвати из Кочерина подигли споменик? Да ли оној што је протјерују из Вуковара? Или оној са Хумачке плоче, чије мини-реплике продају као сувенире? Оној која спада у  најстарије споменике писмености у Босни и Херцеговини, а писана је ћирилицом. Оној која се данас  као национално благо чува у Музеју хумског фрањевачког самостана.

Књиге кажу да су ћирилицом Хрвати писали од 11. вијека, а да се најстарија  ћирилична слова налазе на глагољичком тзв. Супетарском уломку (из Истре) из 12. вијека. У БиХ фрањевци су писали ћирилицом или босанчицом све до 19. вијека.

О томе је мислио Грго када је почео да прави споменик ћирилици у Кочерину. О томе говоре херцеговачки Хрвати, од којих због њихове "тврдоће" пургери перу руке, док њихови колонизовани сународници у Вуковару воде рат са словима истог тог писма.

Прописи и правила ЕУ дефинишу демократију по томе колико права имају мањинске групе и националне мањине.

И према хрватском Уставном закону о правима мањина и Закону о службеној употреби језика и писма националних мањина ако мањине чине 33 одсто становништва неког града или општине, оне остварују право на службену употребу свог језика и писма. 

Може ли у ЕУ да се не поштује закон и Устав? Наравно да не би требало да може. Зато Вуковар и јесте црвена флека на умивеном европском лицу Хрватске. Јер право на језик и писмо је темељно људско право на којем почива демократска Европа. А тамо сваки човјек вриједи онолико колико језика зна.

mirjanakusmuk.blogspot.com

Колумне Коментар дана